Пашалић је за Центар за истраживачко новинарство навео да службене белешке „успоравају поступак“ и непотребно уносе „емотивни утисак посматрача“, објавио је ЦИНС.
Уместо у службене белешке, запажања његових тимова биће унета у генерални извештај у коме се фактографски наводи догађај, ко му је присуствовао, починиоци и епилог.
Бивши омбудсман Саша Јанковић казао је да вођење службених белешки о надзору раније било обавезно, јер је реч о једној од најважнијих службених радњи.
Прошло је месец дана од протеста испред Народне скупштине када је мирно окупљање грађана, због најаве о поновном увођењу полицијског часа, прерасло у насилне сукобе с полицијом.
Ови протести остаће упамћени по сценама насиља, баченом сузавцу, хапшењима, а потом и експресним суђењима демонстрантима.
Након првих дана протеста, својим саопштењем огласио се Заштитник грађана, са тврдњом да полиција није користила прекомерну силу, али да су уочени појединачни случајеви који ће бити испитани. Због тога су покренути поступци контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, који и даље трају.
Пашалић, који је на челу ове институције, за ЦИНС је казао да су његови тимови били непосредни очевици прекорачења овлашћења полицајаца, али да то не значи да је било системске репресије.
„Суштина је да треба направити разлику. Системска репресија значи да на свако окупљање грађана полиција без упозорења реагује силом. Овде је било прекорачења чак и полицијске бруталности и то су основни поступци које ми водимо“.
Јанковић са друге стране каже да је у његовом мандату, само за неке рутинске поступке који нису од ширег значаја за јавност, ток и резултат надзора могао бити описан само у завршном акту. У том завршном акту, Заштитник грађана би након обављеног надзора констатовао да ли су права грађана повређена или не.
