„Сасвим обична прича“ је, како је сам аутор записао у њеном уводу, прича обичних људи који су својим поступцима, и својим наизглед „малим“ и неважним животима – хероји наше историје.
Роман говори о одрастању троје главних јунака у једној вароши надомак великог града, о њиховим згодама и незгодама у периоду од 1970. па до 2000. године. Прича би се могла сместити у било коју варошицу у Србији и аутентично осликава три бурне деценије.
-Надам се да ће читаоце овај роман вратити, попут времеплова, у оно доба када смо сви били мало мање необични и много више срећни. Да ће они старији препознати неке драге личности из своје прошлости, а можда и себе саме какви су некада били, а они млађи – неку од прича својих родитеља, и да ће сви они те приче схватити као успомене на једну безбрижну младост. За оне склоније анализирању, ту ће се наћи и корени свега овога што нас је снашло данас.
Како истиче Брацановић, посебно му је драго што овога пута његова књига не само да је нашла пут до љубитеља писане речи, већ је остварена и њена хуманитарна мисија.
До сада је на рачун Дома уплаћено 60000 динара, а акција се наставља.
Жељко Брацановић рођен је 1962. у Београду. Живи у Гроцкој и по занимању је економиста. Бави се и сликањем а ово је његова друга књига, која ће, како најављује, имати свој наставак.
-Прича ће се наставити, под називом „Већ виђено“, а нови роман обухватиће догађаје од 2000. до 2020. године.
Марија Филиповић НедељникАфера
