Од 11. јуна цена хлеба биће већа за 5 динара, а од 1. јуна пециво скупље за 10 одсто, одлука је коју су заједнички донели представници Уније пекара Ниша.
Како је раније објаснио председник Уније пекара Србије Зоран Пралица, корекције цена очекују се и у централној Србији, јер је тамо, као и у Нишу основна врста белог хлеба, популарни хлеб “Сава” до сада коштао од 30 до 35 динара. Након корекције требало би да кошта од 35 до 40 динара.
По Прелициним речима, у Београду и Војводини неће бити промена, јер се ту цена хлеба већ од 35 до 45 динара, што су оквири у којима ће се кретати на нивоу целе земље.
Поскупело уље
У последњих годину дана литар зејтина у продавницама у Србији поскупео је скоро за четвртину. Тренутно, цена литре сунцокретовог уља у продавницама креће се од 149,99 динара, па до чак 199,99 динара.
У већим трговинским ланцима тренутно је најисплативије куповати сунцокретова уља под ознаком робних марки. Њихова цена се креће углавном између 149,99 и 168,99 динара.
Цене „Витал“ уља на рафовима великих трговаца тренутно се крећу од 186,99 до 199,9 динара, „Дијаманта“ од 167,99 до 178,9 динара, док „Искон“ иде од 162,99 динара до 191,99 динара за литар, већ у зависности од продавнице.
Поскупео бензин
Цена нафте континуирано расте и у свету и у Србији, па се тако од почетка марта до данас, у зависности од врсте и квалитета који возачи сипају у своје резервоаре, поскупљење у нашој земљи креће од пет па до девет динара по литру.
То, практично, значи да је за пун резервоар потребно сада издвојити између 320 и 350 динара више него пре два месеца, што није мали удар на џеп. Тај износ ће бити већи за оне који користе квалитетнији бензин, који је јуче на неким пумпама коштао чак 163,90 динара што је 14 динара више него почетком марта.
Додуше, просечна цена бензина Евро премиум БМБ 95, по подацима од 19. маја је око 153 динара, па ако се то узме у обзир онда је овај скок значајно мањи. Што се тиче дизела и он се почетком марта продавао за 148,90 динара а ових дана за 157,40 динара по литру, што је скупље за 8,5 динара.
Нове цене струје
Нове цене струје Електрична енергија у Србији поскупљује од 1. фебруара за 3,4 одсто.
Агенција за енергетику је саопштила да је одобрила Електропривреди Србије повећање цена електричне енергије те ће просечни рачуни за струју бити увећани за 122 динара.
С обзиром да је у овом тренутку просечан рачун за струју 3.600 динара, од 1. фебруара скочиће на 3.722 динара.
Уз то треба додати и већу накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије са тренутних 0,093 на чак 0,437 динара по утрошеном киловату. На примеру потрошње од 721 киловата месечно износ ове накнаде је са 67,05 динара од јануара, при истој потрошњи, скочио на 315 динара, што је увећање од чак 370 одсто.
С обзиром да је просечна месечна потрошња домаћинстава у Србији око 350 – 400 киловат сати, ова накнада је, у просеку, порасла са 33-37 динара на 153-175 динара.
Нове цене цигарета и дувана
Цигарете су од јануара скупље за 10 динара по паклици.
Предвиђено је да акцизно оптерећење за цигарете са садашњих 70 евра до 2025. године досегне минимум који постоји у Европској унији од 90 евра.
Скупља претплата за РТС
Од јануара је већа и претплата за јавни сервис – за РТС и РТВ тако уместо 255 динара месечно плаћамо 299 динара.
То је дефинисано Предлогом закона о изменама закона о привременом утврђивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис који је ушао у скупштинску процедуру 27. новембра.
Драстично већа цена ПЦР тестова
Убедљиво највеће поскупљење односи се на ПЦР тестове за коронавирус. Њихова цена је од јануара већа за чак чак 50 одсто – скочила је са 6.000 на 9.000 динара.
Већи порез на имовину
У Београду је ове године порез на имовину у просеку већи за око шест одсто и варирају у зависности од градских зона. Тако, на пример, грађани који живе на Чукарици обе године плаћају порез на имовину шест одсто више него у 2020. години, док они који живе на Новом Беоргаду за пет одсто. Од локалних самоуправа најдрастичније повећање десило се у крагујевцу, где је порез на имовину повећан за чак 33 одсто.
Образложење локалних власти за оволики пораст пореза је да овај град не може да очекује помоћ из државаног буџета „у који сви грађани Србије уплаћују порез по стопи од 0,4 одсто, док је у Крагујевцу та стопа 0,3 одсто“.
Веће цене банкарских услуга
Одржавање рачуна, исплата готовине, СМС обавештења, коришц́ење банкомата и друге уобичајене банкарске услуге од почетка ове године поскупеле су од 15 до 60 одсто.
Неке банке су ове услуге подигле још у јануару, у другима нови тарифарник почиње од данас, док има и оних које су поскупљења тек сад најавиле, па ће на снази бити тек за месец, два.
Тако у појединим у појединим банкама, вођење платног рачуна и осталих динарских рачуна кошта најмање 190 динара. За СМС обавештења током месеца се уместо 70 плаћа 100 динара, а минимална накнада за исплату кеша коришц́ењем платне картице на банкомату или шалтеру друге банке, уместо 150 кошта 200 динара. Поједине банке, које то до сад нису имале, увеле су накнаде за онлајн плаћање.
За 200 динара, или готово 70 одсто поскупеле су услуга за замену картице ако је украдена или изгубљена, уместо 300 на 500 динара. Уведена је и накнада за упит стања на банкомату уз помоц́ кредитне картице од 40 динара. Провизија за подизање готовине на банкомату банке код које грађани немају рачун према новом тарифнику износи од 20 до 240 динара за најниже износе.
Милена Илић Мирковић Нова
