Одредбе тог Закона, према мишљењу Савета, суштински задиру у основна људска права, као што је право на мирно уживање својине и њену правну сигурност са једне стране, а с друге обезбеђује могућност системске корупције широких размера.
Закон о изменама и допунама Закона о експропријацији који је усвојила Скупштина Србије није потписао председник Србије Александар Вучић, након реаговања јавности, па се, како је најавио министар финансија Синиша Мали, припрема нови закон.
Савет Владе Србије је навео да је пре усвајања предлога измена и допуна Закона о експропријацији „изостала јавна расправа, која би на широкој научно-правној основи могла дати одговоре на питања, да ли нам је у овом тренутку уопште потребна измена постојећег Закона о експропријацији, у чијем је интересу доношење оваквог Закона по хитном поступку, као и на питања ускраћивања и угрожености људских права предложеним изменама“.
То указује, како је наведено, на чињеницу да су предложене измене извршене на брзину и на уштрб основних људских права грађана, не водећи при томе рачуна о Уставом загарантованим правима.
„Тим Законом је хитност поступка експропријације постала правило, а не изузетак, без навођења чињеница и законских разлога којима би се та хитност оправдала“, наведено је у мишљењу Савета.
Додаје се да привремено заузимање имовине за коју је утврђен јавни интерес на три или шест година пре доношења коначног решења о експропријацији представља кршење Устава и не даје одговор да ли власник за то време има право на накнаду.
„Савет сматра да је тим Законом била омогућена превага приватног интереса над општим јер је било прописано да Влада Србије може утврдити јавни интерес за експропријацију непокретности, између осталог и ради реализације пројеката за изградњу објеката од значаја или од посебног значаја за Србију, а да се пројекат реализује на основу закљученог међународног уговора у којем је један од потписника Србија“, оценио је Савет.
Додаје се да је „предложено законско решење де факто подразумевало да сваки страни привредни субјекат, односно предузеће са чијом државом Србија има закључен међудржавни уговор, може постати корисником експропријације, ако Влада претходно утврди да за такав пројекат постоји јавни интерес“.
Закон је предвидео и да се јавни интерес за експропријацију може утврдити, осим за изградњу објеката у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, водопривреде, спорта, саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре и за реконструкцију и адаптацију објеката чиме се повећава имовинска и правна несигурност.
Савет је оценио и да би правна сигурност градјана била угрожена и чињеницом да је накнада за нелегални одузети објекат била предвидјена у висини процењене грађевинске вредности тог објекта, независно од чињенице што поступак озакоњења таквог објекта није правоснажно окончан.
„У предлогу измена Закона има још низ одредби које су недовољно јасне, неодрђене и недоречене у погледу проширења круга корисника експропријације“, навео је Савет.
Додаје се да је предложеним измена Закона о експропријацији предвидјено да предмет експропријацје може бити јавна својина, природна богатства, добра од општег интереса и добра у општој употреби, за које је законом утвђено да су у јавној својини, ствари које користе органи и организације Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.
