Како смо сазнали од правних стручњака, такво дело се не гони по службеној дужности.
А ако насамарени појединац покуша да истера правду и покрене приватну тужбу, морао би сам да сазна ко је, где се налази и ко су представници могуће фиктивне фирме, произвођача чаја Ла Санте органик, која је, како смо писали, заједно са спорном рекламом и свим линковима који воде ка сајту или том промотивном тексту, за мање од сат времена пошто се покренула расправа о томе на Твитеру, испарили са мреже.
Случај Љубице Бунгин актуелизовао је одавно спорна питања о домаћем законодавству које покушава да уреди тај потпуно неуређен виртуелни простор, што није нимало лако, докле се стигло са правним механизмима који могу помоћи појединцима који се нађу у овој ситуацији и да ли су и даље интернет преваранти и преступници у далекој предности над законом, најпре с обзиром да у честим ситуацијама кривци не могу да се подведу под законодавства држава у којима се пак виде, чују и где пласирају своје производе.
С друге стране, док је и прича још актуелна и Љубица је још увек узнемирена, и како каже, осећа се понижено и беспомоћно, јер себе читавог живота доживљава као особу која се бори за уређен систем и правила која се поштују.
– Моја прва реакција је била бес, била сам љута, али ме је и узмнемирила та немоћ пред нечим што човек и не зна и не може да верује да му се догађа. После сам читала да су се исте ствари догађале и Ољи Бећковић и Оливери Ковачевић, али још ме не напушта тај некакав осећај стида и понижења, да свако може да са вашим ликом и именом ради шта хоће, а ви можете само беспомиоћно да се љутите на такав систем. Не знам ни да ли бих у животу прихватила да рекламирам чак и неки чај који сам заиста користила и осећала се боље, ни тада, јер то је играње и манипулисање са најсветијим, здрављем људи. Да су рекламирали дрвене играчке, па да кажем “свеједно”, али они продају нешто што директно утиче на здравље људи, а притом разним подвалама, не само фотографијом, “навлаче” наивне или очајне купце, каже Љубица за Данас.
Она додаје да је свесна да је њена фотографија са Твитера постала јавна чим ју је објавила, али и каже да је сигурна да “нико нема право да испод ње напише лажно име и допише хвалоспев неком препарату”.
– Јасно је да постоје много тежи и опаснији случајеви злоупотреба на интернету, али сматрам да је ово заиста преступ који треба да се санкционише. Ја сам савршено свесна где живим, видимо да се по таблоидима и телевизијама све више измишља. Волим људе, тај концепт живим, и други се благонаклоно опходе према мени. Целог живота понављам да смо сви ми добри само нисмо разумели, а да оваквим начином на који одгајамо генерације не можемо ни бити пристојнији јер нас све своде само или на линч или на идолопоклонствио. Било који уређени систем је бољи од овога што се сада нама догађа, па хајде бар да кренемо од закона, а пре тога од указивања на сваку незаконитост, сваку неправду, сваку превару, прича Љубица, која је пензионисана професорка и архитекткиња.
Она подсећа да за сваки посао постоје неки нормативи које морате да испуните, што као некадашњи архитекта одлично зна.
– Међутим, данас је све отишло предалеко, чак и у архитектури. Па се, мимо свих наших, светски прописа, стручних анализа, измени закон и изгради се Београд на води. Колико ја памтим време док сам радила наши закони су врло пристојни, али ко и са каквим правом их крши према некој својој сулудој вољи или најдивнијој визији, исто је. Стало ми је да друштво буде уређено и да онај ко је крив може и да одговара, али и да се сваком приликом на то упућује. Треба све што је мутно да се разбистри, да буде транспарентно, и да свако на крају нађе своје место. Али место можеш да нађеш само у систему, а како да га нађеш у држави где те одређује партијска књижица а не ниво знања ни способности. Кроз мој радни век до данас многе су се ствари измениле, или постајемо куване жабе или суманути борци против ветрењача, а све то није природно. Претварамо се у најгоре нас, а за то, опет кажем, нису људи криви, већ они који га воде. Зашто ми умемо да се понашамо пристојно када негде одемо са стране, а овде себи свашта дозвољавамо? Јер се, по угледу на наше “организаторе” и по угледу на наше медије, идентификујемо се са тим па или дозвољавамо себи да будемо такви, или ликујемо што нисмо такви, те све властите свињарије тиме правдамо, прича пензионисана професорка, која напомиње и да се пионекад умори од указивања “на све те неправилности и безакоње које нас окружује”
Иначе, Љубица се обратила порталу Индеx.хр на ком је спорна реклама примећена, са молбом да објаве њен деманти, као и да јој проследе податке наручиоца рекламе.
Одговор није добила, као ни наша редакција, на раније послата питања. Љубица каже да је урадила до сада “све што је умела”, али да се решење проблема аутора рекламе не назире.
Питање да ли постоји законска регулатива која штити појединца од оваквих и сличних злоупотреба на интернету је комплексно, као и сама конкретна ситуација у којој се нашла Љубица Бунгин, каже за Данас Лидија Комлен Николић, председница председништва Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије и заменица Апелационог јавног тужиоца у Београду.
– Свако од нас, чија слика се налази у виртуелном простору, може да дође у ситуацију да иста буде злоупотребљена. Злоупотребе могу да буду различитие. У зависности од тога како је злоупотребљена нечија фотографија зависи и начин на који можете да заштите своја права. Постоји законска регулатива која може да вас штити и она се у већини случајева састоји у томе да се обратите администратору сајта, друштвене мреже, портала… да се спорни садржај уклони. Кад је у питању онлине простор постоји много начина да, онај који крши правила, сакрије свој идентитет. За разлику од штампаних медија где је ситуација јасно дефинисана, објашњава Комлен Николић и додаје да фотографије малолетних лица и деце уживају јачи степен заштите и у том сегменту органи кривичног гоњења сарађују на међународном нивоу јер је друштвена опасност много већа код злоупотребе фотографија наведених лица.
У конкретном случају, наставља наша саговорница, прва препрека је сама чињеница да је споран садржај постављен на порталу, који је хостован у Хрватској.
– У условима коришћења портала Индеx они су се оградили од постављених садржаја. Међутим, администратор сајта поседује инофрмацију ко је поставио споран рекламни текст. Међутим, ту се поставља и питање чије је законодавство надлежно. У конкретном случају важи хрватско законодавство иако је злоупотребљена фотографија држављанина Републике Србије, наводи Комлен Николић.
Одговорно лице, у конкретној ситуацији, је оно које је неовлашћено употребило фотографију оштећене Љубице и то за кривично дело, које се по нашем законодавству гони по приватној тужби.
– То је кривично дело Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка из члана 145 Кривичног законика. Такође се поставља питање, на који начин би оштећена Љубица могла да дође до потребних података уколико би и хтела да неку особу приватно кривично гони. Она би теоретски могла у грађанском поступку да тужи портал Индеx за накнаду нематеријалне штете уколико јој не доставе информације о особи која је поставила рекламу. Међутим, сумњам у исход поступка, а додатно, поступак би требао да се води пред хрватским судом. Наравно, додатно ситуацију отежава чињеница да су уклоњени сви трагови који воде ка идентификацији особе која је поставила рекламу, закључује Комлен Николић.
Није надриапотекарство, али превара јесте
Комлен Николић наглашава и да, имајући у виду да је рекламиран чај, где се на једном од скриншотова види и његов састав, не може да се ради о кривичном делу из чл. 254 КЗ, који се односи на надрилекарство и надриапотекарство. Наиме, ово кривично дело обухвата забрану да се одређена лица без одговарајуће стручне спреме баве лечењем или пружањем медицинских услуга или справљањем или издавањем лекова. Нагалсак је на појму лекови. У конкретном случају имамо рекламу за средство тзв. алтернативне медицине те би евентуално могло да се разматра кривично дело Преваре.
И. Николетић Данас
