У данима када је рат у Украјини почео, међу одлукама које је држава Србија донела била је и она да се забрањује извоз брашна, пшенице, кукуруза, уља… Међутим, произвођачи брашна упозоравају да је таква одлука њима донела штету и да се у силосима и магацинима већ стварају вишкови. Апелују на Владу да их прими на хитан састанак, јер страхују да ће због нагомилавања робе морати да зауставе производњу.
За државу – потез који штити домаће тржиште од последице крзе, али за произвођаче брашна – одлука која је из економске перспективе нерационална и неоправдана. Три недеље је прошло од како је на снази забрана извоза брашна и пшенице. Брашна не само да има довољно, већ млинови последњих недеља стварају и вишак.
Зато из Удружења млинске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије на адресу Владе стиже хитан позив за састанак. Имају два захтева.
„Да се одмах укине забрана извоза брашна или ако Влада из неког разлога то не жели да уради, онда да примени Закон о робним резервама и да робне резерве Србије морају да откупе по тржишним ценама све вишкове брашна. Велика штета је већ направљена, зато што друге државе се већ убацују на наше тржиште и постоји опасност да ћемо ми у значајном делу изгубити тржиште брашна на коме суверено владамо већ пет-шест деценија“, наводи Здравко Шајатовић из „Житоуније“.
Србија према подацима Привредне коморе извози око 126.000 тона брашна и то највише на тржишта земаља у комшилуку: у Црну Гору иде 44.255 тона, Северну Македонију 35.637 тона, тржиште Босне и Херцеговине снабдева са око 35.000 тона брашна, а Албаније са 4.234 тоне.
Један од највећих откупљивача пшенице у Србији је „Житопромет-млин“ Сента, где за Н1 кажу да сировина има довољно до нове жетве, можда и на дужи рок. А нова жетва је, подсећају, на прагу.
„Брашно у ринфузу нема толику тражњу, пошто је и држава реаговала према пекарима са субвенционисаним брашном. Ми имамо проблем, увећавају се залихе тог брашна и то може да доведе до заустављања производње, јер не знамо шта да радимо са тим вишковима“, наводи Предраг Ђуровић из Житопромет-млина Сента.
Из Министарства трговине нема одговора на питања Н1 о томе до када ће одлука о забрани извоза бити на снази и да ли ће се састати са незадовољним привредницима…
Ако остане на снази – какве би последице по тржиште дугорочно одлука о забрани извоза могла да има?
„Ова мера је мера која свакако не би смела да остане, бар не у дужем периоду, односно у периоду до нове жетве, јер створиће проблем великих прелазних залиха, а са друге стране – онемогућити нашим произвођачима да остваре добар бенефит и добру зараду на међународном тржишту. Мислим да треба да искористимо прилику и логистику коју нам пружа извозна лука Констанца која је једна од ретких црноморских лука која је у овом пренутку оперативна за извоз“, оцењује Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.
Неизвесност коју рат у Украјини носи одражава се и на економске прогнозе, али је једно сигурно: иако су у Србији тренутно замрзнуте цене појединих животних намирница, међу којима је и брашно, поскупљења хране Србију неће заобићи.
Маја Ђурић Н1/Нова
