Пореско оптерећење минималне нето плате у Србији износи 57 одсто, што значи да на сваких 100 динара послодавац мора да издвоји још 57 динара за порезе и доприносе, а да би се постигло веће растерећење, неопходне су и значајније промене модела опорезивања, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а.
Истиче се да је лане тај издатак износио 18.200 динара и да би повећање неопорезивог дела плате на ниво минималца смањило обавезе на 15.900 динара, док би укидање доприноса за здравство умањило трошак на 12.700 динара, односно за више од 30 одсто у односу на садашњи износ.
Ово је, како се наводи у билтену, показала анализа НАЛЕД-а „Систем опорезивања рада и могући правци реформе“, која ће ускоро бити представљена.
У овогодишњем истраживању ставова привреде о сивој економији, највише привредника, 49 одсто је навело високе порезе и доприносе као највећи проблем с којим се суочавају, а више од три четвртине види их као кључни узрок неформалног пословања.
Директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић је истакао да је систем опорезивања рада веома комплексан и зато би се требало најпре фокусирати на пореско растерећење најнижих плата које су у Србији високо опорезоване у односу на друге земље.
„Тиме би се отворио простор за повећање плата и смањење рада на црно. Најнижу зараду према постојећим проценама добија између 350.000 и 400.000 људи, односно сваки пети запослени“, рекао је он.
Према његовим речима, има више начина на које се може значајније утицати на пореско растерећење рада, од повећања неопорезивог дела зараде, преко промене стопе пореза на зараде која је последњих деценију и по смањена са 14 одсто на 10 одсто до умањења основице за обрачун појединачних или свих доприноса.
Такође би требало размотрити и могућност да се оптерећење рада не посматра само на нивоу запосленог, већ да се у обзир узму и издржавани чланови породице.
Наиме, управо на том нивоу анализе је највидљивији висок ниво фискалног оптерећења зарада у Србији у односу на упоредиве земље у региону, на шта је указивао и Фискални савет.
„Предлог НАЛЕД-а је да се размишља о укидању доприноса за здравство и преласку на финансирање из буџета односно општих пореза, чиме би сви грађани имали здравствено осигурање. У анализи ћемо дати неколико могућих варијанти за реализацију ове идеје, са калкулацијом како надоместити губитак прихода по основу овог доприноса“, рекао је Васиљевић.
