Грађани Србије се најчешће информишу преко друштвених мрежа, а половина испитаника веома ретко или никад не проверава изворе информација које су чули или прочитали. Тренд који се примећује јесте и да је у 2022. години порасла учесталост информисања путем телевизије, али и поверење у тај медиј, показују резултати истраживања ЦеСИД у оквиру програма „Нова писменост“, који партнерски спроводе Пропулсион и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).
Истраживање је спроведено на узорку од 1.199 испитаника старости између 12 и 60 година, сврстаних у четири старосне генерације – З (од 12 до 26 година), миленијалци (од 27 до 41), X (од 42 до 55) и бејби бумери (старији од 55 година).
Према резултатима тог истраживања, грађани највише времена проводе уз друштвене мреже, скоро сто минута дневно, а у односу на 2021. годину највећи раст бележи време проведено уз телевизију – са 68 на 88 минута дневно. Радио се у просеку слуша око 57 минута дневно, док се штампи посвећује 28 минута.
Менаџер програма „Нова писменост“ Горан Зарић нагласио је да грађани своју медијску и дигиталну писменост оцењењују као “задовољавајуће”.
„Млади су најчешће на Инстаграму, док је 66 одсто тинејџера свакодневно на ТикТоку. Путем телевизије се примарно информише публика старија од 40 година. И поред поменутих медијских навика, убедљиво највеће поверење грађана исказано је за информације које добијају путем личних контаката (76 одсто), док најмање поверења, свега 18 одсто, испитаници имају према инфлуенсерима као каналу информисања”, истакао је Зарић.
Друштвене мреже испред интернет портала и телевизије
Према његовим речима, четврти циклус истраживања у оквиру програма Нова писменост показује да је индекс медијске писмености највиши у протекле три године и тренутно износи 3,97 од идеалних шест, док је код индекса дигиталне писмености примећен пад у односу на претходни истраживачки циклус и он сада износи 10,68 од максималних 15.
Прикупљени налази, како је навео, указују да грађани своје могућности у погледу критичког размишљања и процењивања садржаја који се емитују у медијима оцењују нешто боље него у кризним, пандемијским годинама.
„Међутим, како индекс медијске писмености још увек није достигао вредност из периода пре пандемије чини се да је преплављеност информацијама о корона вирусу и ситуацији у земљи и иностранству, сада заменила тренутна међународна политичка и економска криза изазвана агресијом Русије на Украјину, што је поново утицало на ниже налазе када је у питању проверавање извора информација, али и тога да ли текст поткрепљује тврдњу која је изнета у наслову“, напоменуо је Зарић.
За сваку врсту медија, односно канала информисања, испитаници су упитани колико често се информишу преко њих. Збирно, највише је оних који су рекли да се често (више пута недељно) и редовно, односно свакодневно информишу путем друштвених мрежа – укупно 71 одсто, а потом путем личних контаката – збирно 67 одсто одговора. У односу на истраживање из 2021. године, та два канала информисања су „заменила места“ – сада се благо повећао проценат оних који често или редовно користе друштвене мреже за информисање, а истовремено благо опао проценат оних који се често или редовно информишу кроз личне контакте.
Подкасти не занимају 64 одсто анкетираних грађана
Скоро две трећине учесника у истраживању каже да никада не слуша подкасте (64 одсто). С друге стране, међу онима који слушају исте највише је оних који то чине једном недељно (18 одсто), док подкасте повремено слуша 14 одсто испитаника. Укупно четири одсто анкетираних грађана подкасте слуша сваког дана.
Подкасте натпросечно слушају испитаници у старосној групи од 19 до 26 година – више од половине испитаника у тој групи у неком обиму током недеље посвећује време подкастима (56 одсто). Две петине најмлађих испитаника (до 18 година) такође слуша подкасте, а приближно сличан проценат миленијалаца наводи исто (37 одсто). Мушкарци чешће него жене наводе да слушају подкасте.
Испитаници су замољени да издвоје медиј или канал који највише користе за потребе информисања. Три најчешће издвајана медија су друшвене мреже (28 одсто), интернет портали (26 одсто) и телевизија (25 одсто). У односу на 2021. годину, повећан је удео оних који примарно користе друштвене мреже, а нарочито телевизију за информисање.
Подаци добијени истраживањем указују на знатне генерацијске разлике код испитаника када је у питању медиј путем којег се примарно информишу. Друштвене мреже су нарочито истицане међу генерацијом З, интернет портали ређе међу најмлађима и најстаријима, док је телевизија убедљиво најфреквентнији одговор међу бејби бумерима. Мада су штампа и инфлуенсери ретко навођени, такође се и ту примећује образац – одговор штампа расте са порастом година, а инфлуенсери опадају.
Традиционалне медије чешће прате мушкарци него жене, док је ситуација обрнута кад су у питању тзв. нови медији и канали, као и информисање путем личних контаката. Од свих медија, највише времена проводи се уз друштвене мреже, судећи према одговорима испитаника. Тај налаз није нов, пошто је то тренд и одраније.
Информативне садржаје на Фејсбуку попут вести, медијских објава, чланака и блогова повремено чита нешто више од трећине испитаника – 35 одсто. Приликом читања информативних садржаја, највећи проценат испитаника (48 одсто) прочита само део вести, док око трећине (31 одсто) прочита целу вест. Да прочита само наслов навело је 15 одсто испитаника.
Спорт је тема за коју су највише интересовања показале све генерације, изузев бумера, који убедљиво највише прате политику (21 одсто). Политика се појављује на другом месту код генерације X (16 одсто) и миленијалаца (девет одсто), док млади уопштено не показују веће интересовање за ту тему, нарочито они млађи од 18 година.
Код генерације З високо котиран је музички програм, као и мода и лепота, који су прилично испраћени и међу миленијалцима. Старије генерације су на трећем месту по учесталости истицали економију.
ТикТок све популарнији, младима свеједно шта гледају
ТикТок у последњих пар година постаје све популарнија друштвена мрежа за употребу, а посебно међу најмлађима, односно међу генерацијом З. Разлози због којих ТикТок привлачи грађане су бројни, али највећи број истиче да су у питању занимљиви и смешни видео садржаји (39 одсто).
Упитани шта им је најважније на ТикТоку, највећи број испитаника (42 одсто) наводи да на ТикТоку немају одређене преференције већ да им је свеједно шта гледају.
Преко друштвених мрежа и инфлуенсера су се најчешће информисали испитаници из генерације З, лични контакти су равномерно распоређени међу генерацијама, интернет портале су ређе од других пратили најмлађи и најстарији испитаници, док су телевизију, штампу и радио чешће пратили најстарији испитаници, односно бејби бумери.
Испитаници су процењивали колико минута дневно у просеку потроше на различите медије. Као и претходних година, највише су истицане друштвене мреже, а нови тренд је и повећано конзумирање телевизијских садржаја (са 68 на 88 минута). Очекивано, време проведено уз друштвене мреже је највише код најмлађе категорије из генерације З и опадало са сваком следећом (старијом) генерацијом.
С друге стране, са годинама расте и број минута проведених уз телевизијске садржаје и највиши је код бејби бумера. И у овом истраживачком циклусу тема која је највећу пажњу заокупила испитанике је спорт, који је најчешће навођен код свих генерација изузев бејби бумера, који су више пратили политику.
Испитаници који припадају генерацији З наводе више од просека да никада или ретко читају информативне садржаје на Фејсбуку. Да се редовно информишу путем те друштвене мреже натпросечно наводе припадници генерације X и бејби бумери, као и они који су пензионери.
Генерацијски гледано, што је генерација старија то се чешће читају информативни садржаји на Фејсбуку. Такође, што су испитаници млађи мање читају информативне садржаје или се задрже само на наслову, док старији имају тенденцију да прочитају целу вест на коју наиђу.
Највећи проценат припадника генерације З који имају од 12 до 18 година наводи да прочита само део вести (50 одсто), петина прочита само наслов, а свега 17 одсто целу вест. Нешто старији у оквиру те генерације (19-26) већински наводе да прочитају део вести (43 одсто), док целу вест прочита 34 одсто њих.
Међу миленијалцима доминира пракса да прочитају само део вести путем Фејсбука (54 одста), а целу вест прочита 30 одсто. Да не чита такве садржаје на Фејсбуку наводи четири одсто, а 12 одсто се задржи само на наслову. И код генерације X највећи део испитаника (45 одсто) прочита само део вести, а 39 одсто целу вест.
Код бејби бумера доминантан је став да прочитају целу вест, што је навела скоро половина њих (48 одсто). Старији грађани (генерација X и бејби бумери) генерално су се издвојили у групи оних који прочитају целу вест.
Вајбер свакодневно користи 73 одсто грађана
Више од девет десетина анкетираних грађана Србије старих од 12 до 60 година наводи да користи интернет (94 одсто), али и да шаље поруке путем апликација (92 одсто) попут Вајбера, Воцапа, Телеграма, Месинџера. Вајбер је и даље најпопуларнија апликација за комуникацију, свакодневно је користи 73 одсто анкетираних, док је оних који сваког дана користе Воцап 39 одсто.
Истраживање показује и да грађани Србије све више увиђају значај заштите личних података на интернету. У овом истраживачком циклусу забележен је највећи проценат испитаника који знају да заштите личне податке на интернету (59 одсто), а такође и највиши проценат испитаника који су у некој мери доживљавали непријатности у комуникацији путем интернета, у виду вређања, прозивања, исмевања, претњи (42 одсто).
Никола Којић Н1
