Двоглави орао, националистичка застава, провокације: дуел Србије и Швајцарске има дебелу политичку предисторију, подсећа штампа на немачком. Швајцарски медији причали су о томе с неколико саговорника из Србије.
„Одлучујућа утакмица са политичким динамитом“, гласи наслов у Берлинер цајтунгу пред сусрет Србије и Швајцарске на Светском првенству. Србији би пролаз у осмину финала донела само победа, Швајцарској је довољан и бод – оба под условом да Камерунци не направе чудо против Бразила.
„Усред ноћи је југословенска полиција дигла Рагипа Џаку из сна, са лисицама на рукама га одвела у ћелију од четири са два метра у Приштини.“ Текст у немачком листу почиње описом догађаја из породице Гранита Џаке, данашњег капитена Швајцарске. Шест месеци затвора, мучење. „То што је мој отац тамо доживео, не желим никоме“, испричао је Гранит једном.
Породица је касније емигрирала у Швајцарску. Подсећа се да су код Џаке и Џердана Шаћирија емоције „прокувале“ током сусрета пре четири године, када је Швајцарска добила Србију 2:1, а њих двојица дали по гол.
„Обојица су при прослави од шака направили крила и преплели палчеве: двоглави орао. Грб Албанаца био је јасна политичка порука и провокација за Србију, која до данас не признаје Косово, насељено Албанцима. Обојица су добила новчане казне. Шта ће бити овај пут?“, пита се берлински лист.
Наводе се и изјаве играча који сви кажу да се броји само фудбал, и да ће бити паметнији овог пута. „И са српске стране је већ било провокација“, пише даље лист. „Појавиле су се фотографије националистичке заставе из свлачионице. Тамо су се виделе контуре Косова у српским националним бојама. Дисциплинска комисија Фифе је покренула поступак против српског савеза.“
Интимно расцепљени између две нације
На исту предисторију подсећа и Зидојче цајтунг, наводећи да швајцарски играчи албанских корена стоје под двоструким притиском: „Најпре ће притисак можда доћи од српских навијача на стадиону, а ту је и притисак код куће, где публика не одобрава када играчи њиховог Натија (национални тим, прим. ред.) истуре друге земље у први план испред Швајцарске.“
„Да ли ће у том стању руке остати мирне при прослави, уколико уопште буде разлога за славље? То ћемо знати у петак увече“, додаје минхенски лист.
Франкфуртер алгемајне цајтунг подсећа на то како гест двоглавог орла није изнервирао само Србе, већ и Швајцарце: „Бура је била толика да су новине то тематизовале у уводницима, а политичке дебате су уследиле“, наводи лист и подсећа да су неки чак разматрали забрану људима са двојним држављанством да играју за Швајцарску.
„Импулс са фудбалског стадиона водио је питањима која раније једва да су занимала Швајцарце. Ако су већ фудбалери интимно расцепљени између две нације, шта је са људима који раде на осетљивијим местима: дипломатама, граничарима, обавештајцима?“, подсећа Франкфуртер алгемајне.
„Други гласови су пак указивали да би успеси националног тима били немогући без секондоса – тако се у Швајцарској зову деца миграната. И да је баш овај тим много допринео за осећај заједништва нације која је већ и матерњим језицима подељена. Писано је да та позитивна снага не треба да се ослаби.“
„Молим да се спусти лопта“
Ноје цирхер цајтунг је крајем октобра причао са српским шефом одбране Милошем Вељковићем, и сада објавио чланак пред утакмицу. Вељковић је 1995. рођен у Базелу, где је и одрастао. Каже, често се дописује са швајцарским репрезентативцем Брелом Емболом, а из виђења зна Џаку и Шаћирија, који су такође расли у Базелу.
О читавој политичкој предигри Вељковић је рекао: „Није на мени да говорим политички. Сви би људи требало да знају шта је за њих исправно, а шта погрешно.“
Речитији је у интервјуу за швајцарски таблоид Блик био бивши репрезентативац обе земље Здравко Кузмановић, који каже да увек навија за Швајцарску, где и даље живи, осим кад игра против Србије. Каже, волео би да Србија у 96. минуту да гол за победу.
Најпре је упитан зашто је недавно изјавио да би пре четири године „разбио“ Џаку и Шаћирија да је био на терену. Кузмановић је појаснио да би се то односило на чврсте дуеле у игри, а не да би се са неким тукао.
Добро познаје Шаћирија са којим је играо у Интеру: „С времена на време се видимо у Кајзераугусту (месташце близу Базела, прим. ред.) и ћаскамо. Немамо никакав проблем. Дакле, молим да се спусти лопта. Прича би требало да је готова, најбоље за све би било да се фудбал и политика раздвоје.“
На питање да ли 2018. може да се заборави, Кузмановић је одговорио: „Вероватно не. Показивање двоглавог орла је срамота, ниједан Србин то није заборавио. Али, десило се и не може више да се поништи.“
Упитан о качењу заставе која показује Косово у српским бојама и натписом „Нема предаје“ у српску свлачионицу пред меч са Бразилом, Кузмановић је рекао: „Свлачионица је била празна и не зна се ко је фотографисао. Ниједан играч то није објавио. Свакако да то није био добар потез, али дуел са Швајцарском је спортски већ довољно занимљив, причајмо о томе. Нема више изговора. Све или ништа. Један тим иде даље, други лети кући.“
„Играчи морају да се понашају као одрасли људи“
Швајцарски јавни сервис СРФ је пред утакмицу разговарао и са познатим српским фудбалским коментатором Александром Стојановићем (РТС), а питања су се углавном односила на политичке димензије сусрета.
„Броје се само кликови и наслови“, рекао је Стојановић о томе што медији и у Швајцарској подгревају атмосферу, иако играчи оба тима понављају да их интересује само фудбал. „Као коментатор, фокусираћу се искључиво на утакмицу, али ћу наравно поменути да поједини медији желе да мешају спорт с темама као што су политика, национализам или привреда. Јасно ми је да је то тешко раздвојити. То смо неколико пута видели и на овом првенству.“
„Србија има највеће шансе против Швајцарске ако се концентрише искључиво на фудбал, а не на споредне ствари“, додао је Стојановић. „Прошлост не сме да игра улогу. Играчи морају да се понашају као одрасли људи. Али, да вам искрено кажем, та тема већ замара.“
Стојановић је рекао да су екипе по фудбалском таленту изједначене, али је, због игара у прва два кола, дао веће шансе Швајцарској (60:40). Упитан за притисак који је на играчима, рекао је да му на памет пада један пријатељ који је кардиохирург.
„Он је под притиском, а не фудбалери. Они играју фудбал, требало би да у томе уживају. То би и био мој савет: Изађите и уживајте! То није рат, то је игра.“
