Повећана изложеност ваздуху загађеном ПМ честицама повећава ризик од појаве аутизма за 31 одсто у трећем тромесечју трудноће и за 64 одсто код новорођене деце, показује студија научника са Харвард универзитета. Недељама уназад, Београд је при врху листе прекомерно загађених градова, што показују различите апликације које мере квалитет ваздуха. Ваздух који удишемо у српској престоници, али и у Бору, Смедереву, Чачку, Нишу, Врању, Ваљеву који су, између осталог, на списку најзагађенијих градова у Србији, углавном је „веома нездрав“ због концентрације ПМ2.5 честица, која је често већа од препоручене границе. Да ли загађен ваздух који преовладава у нашој земљи може да утиче на повећање броја деце са аутизмом? Да ли треба да будемо још више забринути? Стручњаци за Нова.рс кажу да повећан ризик не значи нужно да ће се аутистични поремећаји испољити, али тај фактор треба схватити као велико и важно упозорење.
Аутори студије која је објављена у часопису Environmental Research Letters, приметили су да је у последњих неколико година дошло до наглог пораста преваленције дијагнозе АСД-а (поремећаји из аутистичног спектра) у детињству, са 6,7 на 1.000 људи у 2000. години на 16,8 на 1.000 људи у 2014. Могуц́и фактори ризика укључују оне који се односе на породицу, као што је нпр. генетика или старост родитеља, или околина.
Претходне студије откриле су повезаност између изложености честицама у окружењу (ПМ) и неуробихејвиоралне дисфункције, али нису биле убедљиве у вези са везом између изложености ПМ-у и развоја АСД-а.
Нова студија је открила да се ризик од АСД-а повец́ао за 64% уз излагање 10 микрограма ПМ2,5 по кубном метру ваздуха (мцг/м3) током раног детињства и за 31% током пренаталног периода. Током пренаталног периода, највец́и ризик је утврђен током трец́ег триместра.
Резултати такође сугеришу да би изложеност ПМ2,5 могла да утиче на рањиву популацију чак и на ниским нивоима, испод тренутних прописа.
Генетичар и молекуларни биолог проф. др Оливер Стојковић каже за Нова.рс да статистичка асоцијација не значи да постоји узрочно последична веза између аутизма и загађености ваздуха.
„Иако се не може искључити да је загађеност ваздуха повезана са многим поремећајима здравља, па и развојним поремећајима као што је аутизам. Да бисмо могли да закључимо да једно узрокује друго, треба нам јачи доказ од статистичке повезаности“, каже др Стојковић.
Објашњава да у овом тренутку не знамо механизам настанка аутизма, тако да није немогуће да тај механизам буде окинут неким срединским фактором, као што је загађеност ваздуха.
„Из овога се не види да ли је студија дизајнирана тако да може да издвоји друге факторе који су поменути (године живота, породични фактори), или друге факторе који нису поменути (на пример честице микропластике, које су сада такође врућа тема у истраживањима). У сваком случају, откриће статистичке повезаности два феномена (пм честица и аутизма) увек је добар први корак у тражењу узрочно последичне везе, а потом у разумевању механизма настанка, и на крају начина лечења“, уверава наш саговорник.
Генетичар Миодраг Стојковић наводи да постоје студије које су доказале ову везу.
„Рецимо, жене које су у трудноћи изложене том ваздушном загађењу, нажалост, чешће добију потомство које ће касније оболети од аутизма“, истиче др Стојковић за Еуронеwс.
Повећан ризик не значи нужно да ће се аутистични поремећаји испољити, али тај фактор треба схватити као упозорење. У последњих двадесет година број особа са аутизмом порастао је за 30 одсто, каже др Стојковић.
Та чињеница се може тумачити и напредовањем дијагностике, али се свакако као разлог наводи савремен начин живота и све већа загађеност.
Др Жујовић: Хиперактивност растући проблем код српске деце
Пулмолог др Дејан Жујовић који је упознат са налазима студија са Харвард универзитета, за Нова.рс каже да загађење не утиче само на могућност да се развије аутизам, већ и на хиперактивност која је све чешћа код деце у Србији. Као велики проблем, он истиче чињеницу да у Србији не постоје релевантни и прецизни подаци о броју аутистичне деце.
„Бројна истраживања потврдила су утицај аерозагађења на појаву астме код деце. Може да промени генетику детета, да направи промене у генетској структури, да имуни систем не може да усмери на прави начин. Бројни су утицаји на децу, свака 10 смрт бебе у држави је проузроркована аерозагађењем. Дакле, није реч само о аутизму него и о све чешћем поремећају хиперактивности код деце“, наводи др Жујовић.
Према његовим речима, колико је ваздух у нашој земљи нездрав, говори и чињеница да готово не постоји кућа и породица у Србији која нема инхалатор.
Гинеколог др Радомир Аничић за Нова.рс истиче да ову студију треба узети као упозорење поготово што је приметан скок деце са аутизмом и са неким другим поремећајима сличним аутизму.
„Студија са Харварда је анализирала трећи триместар код жене, док је, рецимо, код нас гинеколога значајан тај први триместар, када могу да се десе промене на централном нервном систему. Међутим, свашта утиче. Истраживачи су чак видели да мушкарац који је употребљавао наркотике, такође може да доведе до аутизма код детета. Тако да, свашта ту има. Тај скок у аутизму код деце је приметан на светском нивоу, није само код нас. Свакако, потребна је већа студија, на уском истраживању не можемо ништа да тумачимо. Али могуће је да утиче, видели смо које све врсте болести може да изазове загађење ваздуха. Неко ми је причао да ради докторат на тему загађење карцинома простате код мушкарца и да се показало статистички значајно тако да, све је могуће“, наводи др Аничић.
Сања Радовановић Нова
