Власници фарми свиња и говеда у Србији упозорили су данас да тај сектор пољопривреде пропада и да је потребна хитна помоћ државе, јер субвенције за прошлу годину нису исплаћне, а прерађивачи млека спуштају цене откупног млека и увозе га.
Власница фарме крава у околини Кикинде Оливера Латиновић рекла је да јој држава за прошлу годину дугује око три милиона динара на основу субвенција за уматичена грла, док је субвенција за краве које су се прошле године први пут отелиле, укинута.
„Држава је најавила опет формирање неке радне групе за израду стратегије за повећање сточног фонда, не знам шта ће радна група кад држава није исплатила субвенције за прошлу годину ни за 50 одсто великих произвођача, мени дугује три милиона динара, а милион не признаје“, рекла је Латиновић.
Додала је да су млекаре почеле да смањују цену млека, прошлог месеца за пет динара, а очекује се да ће то ићи и даље наниже јер се млеко увози и појавио се вишак на домаћем тржишу.
Млекаре су, како је рекла, подигле цену млека јесенас, у тренутку када је претила несташица и њој плаћају око 75 динара по литру, што је једна од најбољих цена, због количине коју производи и квалитета, а поједини произвођачи за литар добијају и 40 динара.
Латиновић је рекла да је хитна мера коју би требало одмах спровести да држава исплати субвенције које дугује за прошлу годину.
„Произвођачи млека су током године плаћали факултетима трошкове анализе млека, на шта су обавезни, иако млекаре то не признају, затим трошкове уматичења и контроле стада, што укупно кошта мало мање од тих 25.000 динара које добијамо за субвенције по крави“, рекла је Латиновић.
Додала је да не зна зашто је укинута субвенција за јунице које су се први пут отелиле у 2022. години, због чега је требало да добије милион динара.
„Не знам зашто је укинута та уредба о субвенцијама за 2022. годину, а важиће за ову годину, да ли случајно или зато што то није неко разумео“, рекла је Латиновић.
Истакла је да би друга хитна мера за произвођаче млека била контрола увоза, пре свега контрола квалитета, јер су неке трговинске куће продавале 12 литара за 1.000 динара.
Власник фарме свиња у околини Србобрана Веселин Ераковић рекао је да је цена товљеника само током два месеца порасла на 230 до 240 динара по килограму живе ваге и да је та цена обезбеђивала мању зараду, а да је пала и сада је око 200 динара.
Ераковић је рекао да је за произвођаче свиња велики проблем увоз и да је током децембра увезено око 3.000 тона смрзнутог меса, што је смањило потражњу на домаћем тржишту.
Стручни консултант Удужења одгајивача свиња Србије и Уније узгајивача свиња Србије Сања Челебићанин рекла је да би ургентне мере државе, како би се спречило пропадање тих произвођача, биле контрола увоза и квалитета увозног меса.
Домаћи произвођачи меса имају 30 одсто повећане трошкове производње свиња, јер не користе храну у којој има модификоване соје.
„Произвођачи свињског меса у Шапнији и Португалији користе 100 одсто модификовану храну, у Немачкој је храна 89 одсто модификована, а једине земље које не користе ту храну у Европи су Шведска и Србија. Не кажем да је такво месо модификовано, нема научног доказа да је штетно, али то потрошачи треба да знају и месо мора бити декларисано“, рекла је Челебићанин.
Додала је да домаће свињско месо, за чију се производњу не користи модификована храна, треба да има ознаку вишег квалитета.
Она је рекла да би за ревитализацију сектора узгоја свиња у Србији требало повећати субвенције по грлу, увести одређене повластуце за енергенте и контролисати увоз.
„Разговарамо са министарком пољопривреде и знам да ће се увоз меса смањити јер нису одобрени сви захтеви“, рекла је Челебићанин.
