Укупно 34 појединца и организације добитници су Светосавске награде за 2022. годину, који су одабрани на конкурсу на који је стигло 180 пријава. Ово највеће признање у области образовања и васпитања сваке године додељује Министарство просвете.
Светосавску награду за 2022. годину, за постигнуте изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређивање образовно-васпитне праксе, развој научних и уметничких достигнућа у области образовања и васпитања у и посебно залагање у организацији и реализацији активности на спречавању ширења и сузбијања заразне болести ковд 19 у локалној заједници, добили су:
Предшколска установа „Дечји дани“, Стари град, Београд
Установа је препознатљива и по свом проактивном односу у обезбеђивању видљивости деце и детињства, промовисању и афирмацији делатности преко учешћа у различитим иницијативама, пројектима и акцијама, у сарадњи са установама културе, образовања, здравља, спорта, струковним удружењима, као и организацијама цивилног друштва.
Предшколска установа ,,Полетарац”, Оџаци
ПУ „Полетарац” дала је посебан допринос пружању интегрисане друштвене подршке деци и породицама из осетљивих група. Учествовала је у пројектима Образовање за све, Подршка деци са сметњама у развоју у друштвеној инклузији кроз едукацију и успостављање међусобне сарадње, Вртићи без граница 2, Школица живота- заједно за детињство.
Вера Миланов, директорка Предшколске установе ,,Лане” из Гроцке, Београд
Савет родитеља ове предшколске установе је истакао да директорка својом преданошћу послу и залагањем, доприноси да вртић буде место у коме деца воле да бораве, јер она настоји да гради позитивну климу у којој се сви осећају добродошло, пошто се редовно уважавају различите потребе породица и деце.
Павлина Радовановић, ученица 7. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић”, Ораховац
Павлина је интерпретаторка и промотерка српске музичке баштине КиМ. Организује и реализује хуманитарне концерте и новац донира болесној деци, породицама које немају кров над главом, као и манастирима на Косову и Метохији, а део новца опредељује и за фискултурну салу своје школе.
Данило Стаменковић, ученик 8. разреда ОШ „Бранко Радичевић“, Врање
Данило је освојио је више од 70 из области технике и технологије, хемије, физике, српског језика и књижевности, математике, ликовне културе и спорта. Посебан таленат за писање потврђен је првим наградама из литерарног стваралаштва.
Вељко Брајковић, ученик 8. разреда ОШ “Драгојло Дудић“, Београд
Током школовања је постигао изузетне резултате у области географије и технике и технологије, о чему сведоче бројна прва места на националним и међународним такмичењима.
Освајач је првог места на Националној географској олимпијади; 1. и 2. места на републичком такмичењу из технике и технологије у шестом и седмом разреду, а освојио је и бронзану медаљу на Европској географској олимпијади. За Светосавску награду Вељка је предложио ученички парламент школе.
Основна школа „Светозар Марковић Тоза“, Нови Сад
О успесима ове школе сведоче бројне награде које је добила, као што су признање „др Ђорђе Натошевић”, повеља „Капетан Миша Анастасијевић”, златна медаља Новосадског сајмаза успешно образовање ученика, Октобарска награда Новог Сада.
Лепосава Петровић, дипломирани дефектолог и директорка Школе за оштећене слухом-наглуве „Стефан Дечански“, Београд
Свесна значаја инклузије, Петровић је укључивала редовне основне школе у програме и пројекте своје школе, организовала обуке знаковног језика за ученике редовних основних школа и на тај начин градила везе међу школама и ученицима, негујући односе поштовања и толеранције.
За време њеног руковођења, Школа је добила Светосавску награду, награду Друштва дефектолога Србије и повељу Фонда „Професор Миодраг В. Матић“ што је највеће признање у области специјалне едукације и рахабилитације.
Горица Његовановић, наставница разредне наставе у ОШ „Михајло Пупин“, Београд
Она је пионир наставе на даљину у периоду ванредног стања. Постала је то својим изузетним ангажовањем у снимању часова.
Реализатор је и водитељ низа стручних обука наставника у области образовања, вишегодишњи истраживач у међународним истраживањима, спољни сарадник Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, координатор Еразмус+ пројеката, аутор уџбеника за предмет дигитални свет, угледни наставник Мајкрософт Србије 2014, Сциентиx амбасадор и амбасадор Недеље кодирања за Србију.
Петра Спасојевић, ученица 3. разреда Музичке школа „Исидор Бајић“, Нови Сад
Петра је композиторка и пијанисткиња, која има изванредна постигнућа на републичким и међународним такмичењима, о чему сведочи 30 првих награда, две друге и једна трећа, лауреатске, као и специјалне награде.
Добитница је и награда за ауторско дело, повеље Царице Милице, награде „Светислав Милић”, специјалне Видовданске награде, као и Покрајинске награде.
Матеја Вукелић, ученик 4. разреда Математичке гимназије, Београд
Посебно је познат по освојеним медаљама на међународним олимпијадама из математике и информатике, четири сребрне и једна бронзана, док је као учесник на међународној Жаутиковској олимпијади освојио две златне медаље.
Ива Ранђеловић, ученица 3. разреда Средње школе, Нова Варош
Ивини остварени резултати огледају се у наградама из области језичке културе, као што су прво место на републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, прво и два трећа места на међународним литерарним конкурсима. Добитница је и награде Српске академије наука и уметности.
Пожаревачка гимназија, Пожаревац
Школа је ове године обележила 160 година постојања. У њој су стицали знања признати књижевници, сликари, политичари, научници, као и многи други знаменити људи. Од 1889. године у школи је основана ђачка Литерарна дружина „Развитак”, а Народни музеј у Пожаревцу је настао на темељима музеја Гимназије.
Ова гимназија је прва институција у Србији која је 2008. године обележила Светски дан филозофије и покренула Националну квалификацију за Међународну филозофску олимпијаду. Преко пројекта „Изазов даровитости“ школа пружа подршку ученицима који показују различите врсте даровитости и подстиче њихов развој преко различитих активности. Од 2017. године, Пожаревачка гимназија је у групи 20 школа у оквиру пројекта „Подстицање демократске културе у школама“ у саставу пројекта Савета Европе.
Милена Стаменић, наставница стручних предмета у Средњој пољопривредној школи са домом ученика, Шабац
Њени ученици су до сада освојили тринаест републичких награда на такмичењима. Била је координатор тимова на такмичењу из ученичког предузетништва. Као ментор и освајач награда учествовала је на бројним међународним и националним манифестацијама и сајмовима. Учествује у свим Еразмус + пројектима које школа реализује, па је на тај начин остварила сарадњу са образовним установама из Француске, Словачке, Словеније и Хрватске.
Учествовала је у реализацији међународног пројекта под називом „Поновно откривање могућности за развој хортикултуре кроз одрживи утицај у прекограничном подручју” између Србије и Хрватске, у оквиру којег је Средња пољопривредна школа постала Центар за компетенције у хортикултури.
Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије у Београду
Бјелановић је некадашњи ученик и наставник Земунске гимназије, а од 2010. године и њен директор. Након 140 година од изградње, у току Бјелановићевог мандата урађена је потпуна реконструкција, адаптација и санација Земунске гимназије.
Преко пројекта Сусрети гимназија Европе, али и друге ЕРАЗМУС+ пројекте, гимназија сарађује и са Српском гимназијом ,,Никола Тесла” из Будимпеште.
Бјелановић је добитник је Сретењског ордена другог степена, Повеље за грађанске заслуге са медаљом општине Земун и Вукове повеље. Члан је Управног одбора Друштва директора Србије.
Медицински факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
У саставу Медицинског факултета у Косовској Митровици формирана је 2009. године фантом сала, која је потом прерасла у Центар за симулациону медицину, додатно опремљен новом модерном опремом.
Постојећа фантом сала за стоматологију, током 2022. године, опремљена је трима новим луткама за едукацију. Уз помоћ сопствених средстава и средстава Канцеларије за Косово и Метохију, Медицински факултет је током 2022. године, опремио новом опремом и Одсек стоматологије.
Машински факултет Универзитета у Београду
Образовни и научни рад на Машинском факултету у Београду реализује се на 25 катедри, а студије је до сада завршило 25.000 дипломираних инжењера. Студијски планови и програми прате технолошки развој и захтеве тржишта, што се показује и тиме да се на факултету изучавају напредне технологије – роботика, индустрија 4.0, вештачка интелигенција, биомедицинско инжењерство, обновљиви извори енергије, е-мобилност.
Студенти остварују међународне успехе учешћем у пројектима развоја електричног тркачког возила, беспилотних летилица, енергетски ефикасних пловила, аутономних робота и друго. Бројне међународне компаније, као што су ЗФ, Ривиан, Босцх и Бросе су приликом одлучивања о инвестирању у нашу земљу, као један од кључних разлога навеле управо квалитет образовања и истраживачког рада на Машинском факултету.
Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС)
Промоција академских вредности преко низ пројеката, трибина, хуманитарних акција, добровољног давања крви, спортских активности, заштите животне средине, радионица на универзитетима у Србији, учешћа у реализацији два самита младих из Републике Србије и региона, са преко 3.000 учесника, само су неке од активности СКОНУС-а. На предлог СКОНУС-а, први пут ће бити обезбеђена буџетска места за студенте мастер студија, уписане по афирмативним мерама струковних студија.
Проф. др Петар М. Сеферовић, редовни члан Српске академије наука и уметности
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду у пензији. Био је главни истраживач у 25 мултицентричних интернационалних студија и национални координатор. Потпредседник је Европског удружења кардиолога, до 2020. године био је председник Европског удружења за срчану инсуфицијенцију, а до 2016. године начелних Одељења за срчану инсуфицијенцију Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије. Члан је Борда Европског удружења за срчану инсуфицијенцију и председник Републичке комисије за трансплантацију срца.
Проф. др Радован Пејановић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду
Објавио је преко 1.000 библиографских јединица, међу којима су уџбеници, монографије, научни и стручни радови, пројекти, рецензије, осврти. Два пута је био председник Научног друштва аграрних економиста Балкана. Примљен је 2018. године у Европско-медитеранску академију наука и уметности ЕМААС у Атини.
Био је члан експертске комисије Владе РС за реализацију пројекта Јужни ток, члан Савета експерата УНЕСКО катедре предузетништва Универзитета у Новом Саду. Добитник је већег броја признања, међу којима су Октобарска награда града Новог Сада и Октобарска награда града Врбаса.
Проф. др Оливера Станојловић, редовна професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду
Руководилац је Лабораторије за неурофизијатрију, а од 2002. године у континуитету је руководилац пројекта ресорног министарства у четири пројектна циклуса, као истраживач категорије А1. Вишегодишњи је сарадник на пројекту Фонда за науку САНУ. Њена библиографија има преко 370 јединица, 115 ин еxтенсо радова, од чега је 85 радова објављено у међународним часописима.
Проф. др Драган Памучар, ванредни професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду
Памучар бави се истраживањима везаним за област вештачке интелигенције, математичких модела за доношење одлука, неуро-фази система, фази скупова и друго. Аутор је преко 300 научних радова, публикованих у научним часописима.
Због својих доприноса у области меког рачунарства и вишеатрбутивног моделовања, уврштен је на Станфордову листу два одсто најутицајнијих истраживача на свету.
Академик проф. др Марко Бумбаширевић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Професор емеритус, најцитиранији ортопедски хирург и трауматолог у историји српске медицине, налази се на најновијој Станфордовој листи, међу два одсто научника у целом свету. Оснивач је Српске ортопедске и трауматолошке асоцијације, Српског удружења за хирургију шаке и Српског удружења за реконструктивну микрохирургију.
Члан је бројних међународних стручних удружења.
Добио је Медаљу хуманости председника бивше Југославије, златну медаљу за медицину председника Србије, као и медаљу Крст милосрђа од стране председника Босне и Херцеговине.
Проф. др Сефедин Шеховић, редовни професор Факултета за образовање учитеља и васпитача, Београд, руководилац наставног одељења у Новом Пазару
Шеховић је радио 12 година као школски педагог и пет година као директор основне школе. На Београдском универзитету изабран је за рад у Наставном одељењу Учитељског факултета у Новом Пазару. Тако је професор Шеховић постао веома ангажован у области образовања учитеља на универзитетском нивоу.
Проф. др Мирослав Ђорђевић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Увео је и унапредио велики број оперативних техника и модалитета лечења у области урогениталне хирургије, које су данас познате и коришћене у целом свету. Оснивач Београдског центра за гениталну реконструктивну хирургију, где велики број лекара из целог света долази на едукацију из урогениталне реконструктивне хирургије.
Оснивач је и члан Центра за трансродну медицину и хирургију Моунт Синаи, Неw Yорк, редовни професор урологије на Ицахн Сцхоол оф Медицине ат Моунт Синаи, Неw Yорк. Од 2019 до 2022. године, био је председник светског удружења у области урогениталне и реконструктивне технологије .
Има специјални Q-1 статус САД-а, који му је додељен као особи са изузетним научним достигнућима у свету.
Институт за међународну политику и привреду, Београд
Са 75 година постојања, ово је најстарији државни институт у области међународних односа у Европи. Институт је организовао више од 600 научних скупова и објавио преко 700 монографија и зборника радова о најважнијим темама из области савремених међународних токова и положаја наше земље у међународним односима.
Најважнија делатност Института јесте међународна сарадња. У архиви Института налази се око 100 споразума о међународној сарадњи са научним установама на свим континентима.
Ученички центар Београд
Ученички центар Београд је највећа установа ученичког стандарда, са пет радних јединица у Београду и једном на Копаонику. Током године Ученички центар реализује велики број програма културно-уметничког садржаја, којима се промовишу ученици из уметничких школа, као и други талентовани ученици.
Савремена учила и приступ учењу доприносе да у Центру има 60 одсто одличних ученика, а 80 одсто ђака учествује у раду једне или више секција, што је допринело да буду освојена најбоља места на републичким домијадама – такмичењима ученика из 60 домова ученика на територији Србије.
Друштво математичара Србије
Током последњих седамдесет пет година, ово удружење значајно доприноси унапређивању статуса предмета математика, као и математичара у систему образовања. На иницијативу Друштва формирана је Математичка гимназија у Београду, као и десетак одељења са овим специјализованим програмом широм Србије. Посебно се истиче у организацији такмичења математичара и информатичара за основце и средњошколце.
Проф. др Светомир Бојанин, дечији психијатар
Бави се унапређивањем система образовања, инклузивним образовањем, а фокус његовог стручног рада јесте идеја Школа по мери детета. Стручна јавност га познаје и као професора који је увео предмет неуропсихологија на Универзитет у Београду. Највише се бавио тешкоћама у учењу код деце. Унео је читав низ новина у област психијатрије деце и младих.
Тања Ранковић, руководитељка програма за образовање УНИЦЕФ Србија
Ранковић је значајно допринела увођењу и промоцији инклузивног образовања у систем образовања у Србији. У оквиру заједничких пројеката УНИЦЕФ и Министарства просвете, као и УНИЦЕФ и Завода за унапређивање образовања и васпитања, Ранковић је допринела јачању дигиталних компетенција наставника и ученика, унапређивањем наставничког образовног портала у Заводу, као и успостављањем модела за ефикасно спречавање осипања из система образовања.
Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић”, Београд
Значајно доприноси очувању Доситејевог наслеђа и родне куће Доситеја Обрадовића у Чакову код Темишвара. Рад задужбине постао је видљив широкој јавности преко окупљања младих, као и по награди за младе писце „Доситејево златно перо”.
Великим залагањем Мирјане Драгаш и њеном дугогодишњом упорношћу, Задужбина „Доситеј Обрадовић” сврстана је у ред институција од посебног националног значаја.
Мирослав Богдановић, професор српског језика и књижевности у пензији
Као професор у Медицинској и Техничкој школи у Крушевцу васпитавао је преко 8.000 ученика. Обновио је прославу Дана Светог Саве у Крушевцу. Аутор је више од 10 књига, међу којима треба поменути „Светосавски декламатор”, којим је помогао учитељима сеоских школа да промовишу светосавље. Прву прославу Дана Светог Саве у крушевачким школама организовао је управо професор Богдановић. Аутор је и више телевизијских репортажа о развоју Крушевца.
Леонтина Пат, композитор, текстописац, диригент и оснивач дечјег хора „Чаролија” и програмска директорка Дечјег културног центра Београд
Посвећена је музичком васпитању деце. Као помоћница директора за програмску делатност Дечјег културног центра допринела је едукативним програмима за децу свих узраста.
Српско лекарско друштво
Ове године обележава се 150 година постојања Српског лекарског друштва (СЛД), чији се рад огледа у континуираном стручном усавршавању лекара путем одржавања стручних састанка, годишњих скупова, оснивањем специјалистичких секција (72), подружница (82) и Академије медицинских наука СЛД, који годишње акредитују од 400 до 600 едукативних програма. Само током пандемије, СЛД је акредитовало 204 едукативна програма
В. А. Данас
