Правна хајка на српски истраживачки медиј КРИК се наставља пошто је портал осуђен поводом једне од Стратешких тужби против учешц́а јавности (СЛАПП) са којом се суочио, у исто време када је против њега поднета нова тужба. Ми, међународне организације за слободу штампе и новинарске организације, солидарни смо са редакцијом КРИК-а, која је тренутно укључена у 12 судских поступака, и дижемо узбуну због употребе СЛАПП-а у Србији, који се сматра растуц́ом претњом независном новинарству.
Последњих месеци, КРИК се суочава са више тужби због својих истрага од јавног интереса у којима се разоткривају криминал, корупција и друге злоупотребе власти које су починили моц́ни људи у Србији, често повезани са владајуц́ом странком.
Најновији алармантни развој догађаја стигао је из Вишег суда у Београду 3. маја. Суд је првостепеном пресудом осудио КРИК јер је у тексту навео имена особа које су их тужиле – командира полиције Горана Живковиц́а и двојицу његових колега из Јединице за заштиту сведока. У чланку објављеном у децембру 2021, медиј је детаљно описао лавину тужби против којих се тада борио: ко је покренуо случајеве, по ком основу и њихов утицај на цео уреднички тим. Као резултат тога, КРИК мора да плати 374.200 динара (скоро 3.200 евра) као надокнаду за „емотивни бол“ и трошкове суђења. Суд је такође одлучио да део КРИК-овог чланка мора бити обрисан. КРИК је уложио жалбу.
У реакцији на пресуду, уредник КРИК-а Стеван Дојчиновиц́ рекао је да су СЛАПП тужбе највец́и изазов за медије: „ова најновија пресуда јасно показује да су СЛАПП-ови постали главно оруђе режима за гашење неколико преосталих независних медија. Ствари су отишле толико далеко да више не смемо ни да се жалимо у јавности на чињеницу да је наша редакција затрпана тужбама – и за то смо проглашени кривим.
КРИК је 11. маја 2023. известио да се медиј суочава са новом тужбом као одговором на чланак објављен 11. априла 2023. Тужбу је против уреднице и истраживачке новинарке КРИК-а Бојане Јовановиц́ и Драгане Пец́о поднео Никола Петровиц́. Петровиц́ је захтевао уклањање чланка и тражио 200.000 динара (1.700 евра) на име одштете за „душевне патње“. Оње поднео још две тужбе против КРИК-а: једна је окончана у корист КРИК-а, а друга је још у току.
Овај случај је последњи у низу од 12 тужби које су у вец́ини случајева покренули људи из власти или њима блиски бизнисмени. Износ тражене одштете је потпуно несразмеран и три пута премашује годишњи буџет организације. Иако је финансијски терет огроман, негативан утицај на свакодневно функционисање подједнако је значајан. Време утрошено на припрему одбране, извођење доказа, анализу стотина страница правних докумената практично удаљава новинаре од њиховог основног посла: истраживања и информисања грађана.
СЛАПП-ови угрожавају будуц́ност независног новинарства – са циљем да застраше, исцрпе ресурсе и изолују новинаре како би напустили своја тешка истраживања. Ми, доле потписане организације, поново пружамо подршку новинарима КРИК-а и позивамо правосудне органе Србије да коначно признају СЛАПП као средство за утишавање гласова и сузбијање информација од јавног интереса. Србија и даље представља једно од најплоднијих терена у Европи за тужбе новинара, као знак одмазде за њихов рад. Непрепознавањем претње које представљају СЛАПП тужбе, последња одлука суда шаље забрињавајуц́и сигнал свим српским новинарима који истражују осетљива политичка и економска питања. Надамо се да ц́е се у жалбеном поступку размотрити озбиљан утицај СЛАПП-а на новинаре и да ц́е коначно подржати јавни интерес и међународне стандарде о слободи изражавања.