Већина грађана у Србији и даље не добија праве информације о страдањима у Украјини и размерама руске агресије, због јаког медијског наратива који директно контролише Русија уз помоћ актуелне власти. Ово је поручено на округлом столу „Србија под ‘братском’ агресијом”, која је у организацији покрета Нови Оптимизам одржана у понедељак 19. јуна, у ХКПД „Матија Губец“, у Таванкуту.
Истакнуто је да се уместо критичког сагледавања прошлости, и окретања демократском свету, Србији данас намеће нови вредносни систем који промовише Русија. На трибини је упозорено да уколико се не усагласи са рестриктивним мерама ЕУ и уведе санкције Русији, Србија ће остати парија која у свом односу према Русији очекује немогуће.
Историчарка Олга Манојловић Пинтар је оценила да је ово питање данас кључна тема за српско друштво. Осврћући се на назив дискусије која говори о „братској” агресији, она је рекла да та дефиниција провоцира бројне одговоре и отвара бројна питања.
Корен проблема треба тражити, сматра Манојловић Пинтар, у ревизији историје и негирању истине о ратовима 1990-их година, и креирању нове стварности кроз феномен поклањања споменика држави Србији који су долазили из Русије и бивших држава Совјетског савеза.
„Уместо обележавања и критичког сагледавања улоге Србије у ратовима 90-их, српско друштво је суочено са анахроним концептом величања националних хероја из друге националне заједнице. Ти споменици су градили отклон од једног вредносног система и тиме произвели слепило и негирање”, истакла је она.
Како каже, она као аналитичар споменика указује да је то феноменолошки проблематично јер споменици у савременим друштвима треба да представљају материјализацију дијалога који се у друштву води, а пре свега дијалог о колективној одговорности и сећању на прошлост.
„Заправо онај концепт суочавања са прошлошћу који је дефинисан као један од делатних концепата на којима се конституишу модерна друштва постављен је на маргину и почео да гради једно друштво прилично анахроних вредносних система. То се види када се од преиспитивања сопствене одговорности и јасног обележавања злочина из времена ратова 90их, дошло у ситуацију да како који злочинац одслужи своју казну након пресуде у Хашком трибуналу, у Србији бива прослављен као национални херој”, истиче Манојловић Пинтар.
Професорка социологије у гимназији у Зрењанину Сенка Јанков изјавила је да је медијски простор у Србији прихватио да треба аболирати Русију због агресије. Према њеним речима, просечан грађанин ставове о Украјини гради на основу наратива који се од почетка агресије промовише.
Јанков истиче да иза свега стоји демонизација запада и приказивање Русије „као неког ко ће нас, нашу државу и српски народ да заштити”.
„Када говоримо о феномену рата у Украјини то морамо назвати правим именом. Рат је друштвена чињеница и подразумева једну системску организацију у оквиру државе, с једне стране, док са друге стране не може да буде спроведен без јаке наметнуте идеологије. И са те стране ми можемо да видимо да је наш медијски простор апсолутно прихватио ово као нешто што треба да аболира Русију од агресије коју је приказала и коју константно врши над Украјином. Разумевање овог питања и стања у Србији најбоље се види кроз наратив и милитаризацију друштва и ставова од почетка сукоба. Видели смо изузетно запаљиве насловне стране, агресивне, екстремистичке наслове и текстове који су управо желели да подиђу оним старим традиционалним ставовима како је Русија наш пријатељ, како смо ми братски народи, по вери блиски, и да је запад наш заједнички страшни непријатељ, те да ми не морамо да мислимо на коју ћемо страну да станемо”, изјавила је Јанков.
Политиколог и новинар Борис Варга указао је да се у малим срединама шири и промовише руска ратна пропаганда, јер је сада већ свуда видљиво слово З као симбол руске агресије. Он сматра да ће бити „Сизифов посао“ ситуацију променити, али да се о томе мора говорити.
Како истиче, након руске агресије пробуђен је зомби, српско-руски свет.
„Руско-српски свет је та агресија о којој причамо. Зато је важно да се бавимо питањем суочавања са прошлошћу и улогом Србије у недавним ратовима. Ова власт је потпуно замутила ствари, и у вези споменика, злочина, ревизионизма, и тиме успешно генерисала националистичке потенцијале у друштву, зато је запад видео да је СНС и Вучић једини саговорник који контролише националистички наратив и ту идеологију. Ја се надам да ће се тај запад пробудити”, рекао је Варга.
Он је објаснио да се у српском друштву улога Русије сматра кључном у политичким дешавањима.
„Екстремистичко оријентисани делови друштва сматрају да се Косово може вратити насилним путем исто онако као што то сада ради Путин са измишљеним територијама из руског света, и морамо разумети да иако на Балкану нема оружаног војног потенцијала да се воде ратови као 90их, иако Русија можда нема толико економски утицај, има политички”, каже Варга.
Грађанска активисткиња и оснивачица Зелене мреже Војводине Оливера Радовановић изјавила је да већина грађана у Србији не добија праве информације о руској агресији на Украјину, и да је искривљена прича резултат утицаја руских медија у Србији.
Она је указала да Србија због терета своје прошлости, из које уместо да научи лекцију она наставља да промовише ратне злочинце, не долази до јасне слике насиља у Украјини.
„То наше гледање у Русију је заправо наш поглед у свој одраз у огледалу, зато што је Русија све оно што ми желимо да сакријемо под тепих. Ја бих волела да се ми као грађани Србије одлучимо, да је дошло време да се погледамо и отворено признамо шта смо радили и да направимо један цивилизацијски искорак. Да не поричемо будућност, да тражимо опроштај због свега што је урађено, јер не можемо имати будућност порицањем прошлости, а то захтева од нас жртву, признање и суочавање“, изјавила је Радовановић.
„Неко треба да направи тај искорак“, додала је.
Према оцени новинара из Новог Сада Далибора Ступара није тачно да је Србија данас на прекретници, већ је изабрала свој правац неусаглашавањем са ЕУ и западом по питању санкција Русији. Велика већина медија који су углавном прорежимски су већ показали чију је Србија одабрала страну, каже Ступар.
„Кад су сви кренули да уводе санкције Србија је рекла ми смо неутрални па ћемо да кренемо на страну агресора, иако не тим речима конкретно. Ево одбијамо и даље да уведемо санкције под најразноврснијим изговорима. Нисмо испратили велики број тих препорука, одлука, декларација и у врло малом броју Србија је то подржала, а у огромном није. Као друштво, невезано за власт, ми можда јесмо на прекретници, али ми се чини да смо ми слабија страна да ону главну макар натера да нешто уради. Зато што ако је до власти ми никад нећемо одрадити то”, истакао је Ступар.
Како је рекао Ступар, већина медија не извештава критички, већ је на страни Русије, а такви медији допиру до највећег дела публике.
Домаћини скупа били су представник Хрватског културно-просветнг друштва „Матија Губец“, Ладислав Сукновић, и оснивач покрета Нови Оптимизам, Бранислав Гута Грубачки. Сукновић је изразио захвалност организатору што догађајима у малим срединама скреће пажњу јавности на заједнице у Србији.
„Ми смо можда мање заједнице, које можда нису видљиве, али су снажне и дају допринос и исказују жељу да Србија са свим потенцијалима буде друштво својих грађана и њихових потреба. Овиме се чини додатни напор да се у малом месту на северу Србије чује важност идеје о бољој и пристојној Србији”, поручио је Сукновић.
Према речима Грубачког, серијал дискусија на ову тему има за циљ да се аналитички на јавном простору сагледа шта је најбоље за Србију.
„На овим окупљањима разматрамо да ли је Србији, која је географски део Европе и окружена земљама НАТО-а, место међу европским народима или је пут Србије да буде део неког новог српско-руског света, и да тако буде балканска Белорусија, изолована од света и свих вредности које тај свет означава”, поручио је Грубачки.
„Ово је тема која оптерећује целокупно наше друштво”, поручио је Грубачки.
Снимак округлог стола
