Хероина Милунка Савић, најнаграђиванија жена у историји ратовања, добиће споменик у вождовачком насељу Браћа Јерковић.
На недавно одржаној седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда усвојила је иницијативу Општине Вождовац да на углу улица Мештровићеве и Браће Јерковић буде подигнуто обележје славној српској ратници. Коначни суд на овај предлог даће престонички одборници на некој од наредних седница.
Према речима председнице ГО Вождовац Иване Томић Илић, јавни позив за идејно решење споменика биће доступан свима, са позвом свим ауторима, било да су познати или не, факултетима, како би свако могао да да свој допринос.
– Таква жена, храбра ратница, а истовремено нежна мајка, неизмерног чојства које је показала пуштањем заробљеника скромношћу и неистицањем себе, после образложења једногласно је усвојено „да“, на чему се захваљујемо члановима комисије.
Идеју да Милунка Савић добије свој споменик на Вождовцу, где је провела велики део свог живота, покренута је и 2019. године. Тадашњи председник општине Вождовац Александар Савић предложио да се испред улаза у општину у оближњи парк преместе постојећи споменици „Борба“ вајара Сретена Стојановића и „Обнова“ Лојзе Долинара, а да на њихово место дођу обележја посвећена Милунки Савић, Карађорђу, војводи Степи Степановићу и Васи Чарапићу.
Идеја није наишла на одобравање великог дела јавности, због намере да се постојећа обележја преместе, па се од ње одустало. Пре три године, после писања „Вечерњих новости“ да је кућа Милунке Савић на Вождовцу у катастрофалном стању те да би могла да се сруши, реаговале су градске и републичке власти, те је одлучено да се дом славне ратнице обнови у знак сећања и поштовања.
Милунка Савић рођена је у селу Копривница код Јошаничке Бање, у општини Рашка. По објављеној мобилизацији, у октобру 1912, Милунка се пријавила на једном од мобилизационих зборишта у Београду и регистровала се под именом Милун Савић.
Под тим мушким именом борила се у балканским ратовима 1912. и 1913, јер као жена није могла бити војник. Њен стварни идентитет откривен је после рањавања, у бици на Брегалници, 1913.
Као добровољац јавила се и када је почео Први светски рат. Била је борац-бомбаш легендарног Гвозденог пука, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михајло“. У јесен 1915, у Македонији, тешко је рањена у главу и, тако повређена, заједно са осталим борцима повлачила се преко Албаније.
Иако је најнаграђиванија жена у историји ратовања, њена храброст и име пали су у заборав после Великог рата. Када је завршен Други светски рат 1945. године, нове власти су јој дале и пензију. Одбила је да се пресели у Француску и радила је као чистачица. Без обзира на тежак живот, Милунка Савић је увек налазила начин да помогне својој земљи, те је одгајила и ишколовала још 32 деце коју је довела из свог родног краја. Преминула је 1973. године у Београду.
Рањавана чак девет пута
РАЊАВАНА је у борбама девет пута, а на њеном шињелу своје место су, поред осталих одликовања, нашли и Карађорђева звезда с мачевима и медаља „Милош Обилић“. Добила је многа одликовања, међу којима су два француска ордена Легије части, а до данас је остала једина жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.
УСПОМЕНА Слика намењена брату Милутину М. Арсићу, Фото Из књиге „Милунка Савић Витез Карађорђеве звезде и Легије части“
С.В. Новости
