Републички сеизмолошки завод Србије остао је без и једног сеизмолога, након што је једини дипломирани геофизичар Горан Крунић дао отказ, сазнаје Нова.рс. Ово потврђује и чињеница да је Крунић уклоњен са сајта РСЗС у делу у ком се наводи ко обавља сеизмолошке послове.
Наиме, у делу „сеизмолошки послови“ сада стоји име Ђорђа Шушића, који је означен као млађи саветник за сеизмолошке послове. Он је по струци инжењер грађевине – не и квалификовани сеизмолог.
Наиме, Шушић је обучен да одради основне сеизмолошке послове, али фактички у овом тренутку Завод нема квалификованог сеизмолога, наводи наш извор.
На сајту Републичког сеизмолошког завода назначено је да та установа тражи стручни кадар (са или без радног искуства) из следећих области: процена сеизмичког ризика, анализа и обрада сеизмолошких података, инсталирање и одржавање сеизмолошке опреме и система, који поседују високо образовање из неке од следећих стручних области: Геофизика, геотехника или регионална геологија (рударско-геолошки факултет), Грађевинарство (грађевински факултет), Примењена и компјутерска физика (физички факултет) и Електроника, телекомуникације и информационе технологије (средња електротехничка школа)…
Сеизмолошкиња Славица Радовановић која је на челу Завода била све до 2015. године, на питање да ли је недостатком кадра угоржен међународни углед ове институције, каже да се то најбоље може видети на примеру догађаја који се ових дана организује у Црној Гори.
„Одржава се велики састанак европских сеизмолога који су укључени у међународни пројекат истраживања у простору Медитерана, овом где се ми налазимо. Када погледате те израђене карте и ко све учествује, ви видите Србију као бела флека“, каже Радовановић.
Додаје да је у нашој земљи укључен јако мали број мерних станица.
„Сви су укључени – ми са јако малим бројем станица.“, прецизира Радовановић.
То показује и мапа на којој се може видети колико мање мерних станица има Србија у односу на земље у окружењу.
На овом догађају учествују сеизмолози из Србије – њих двојица који су приватно ангажовани. Дакле, нема никога из Републичког сеизмолошког завода.
Наш портал већ је писао о томе да РСЗС кубури са сеизмолозима.
Том приликом, в.д. директора РСЗС Дејан Валчић у одоговору за нова.рс рекао је да су послове дежурног сеизмолога у том тренутку обављала двојица људи уз повремену помоћ још једног запосленог.
Такође, Валчић је нагласио да тренутни број ангажованих не задовољава потребе Завода за остваривањем једне од његових основних делатности – дежурства 24х непрестани мониторинг…
„Тренутни број запослених је последица више фактора: од вишегодишње забране запошљавања, природног одлива у пензију и слабе заинтересованости млађих колега за запошљавање и рад у Заводу. Завод је у претходном периоду стално исказивао потребу за запошљавањем нових колега расписивањем јавних конкурса за попуњавањем упражњених радних места. Примера ради, у текућој години је до сада расписано пет јавних конкурса на којима се јавио или веома мали број кандидата или се није јавио ниједан кандидат. Од пријављених кандидата ниједан није прошао ни основна тестирања функционалних компетенција спроведена од стране Службе за управљањем кадровима републичких органа како би се квалификовао за проверу посебних функционалних компетенција неопходних за оглашено радно место. Слична ситуација се догодила и у 2021. и 2022. години“, наводи се у одговору Валчића.
Како треба да функционише Завод
Како је раније за наш портал истакла сеизмолошкиња Ана Младеновић, да би се на адекватан начин бавили анализама записа о земљотресу неопходно је да будете геолог или геофизичар.
„То се код нас једино учи на геофизици – сеизмологија. Тако да једино то има смисла. Ранијих година било је и људи који су физичари. То треба да чини језгро једног сеизмолошког завода. Наравно треба да постоји и један електроинжењер који се бави одржавањем сеизмолошких инструмената који су веома осетљиви. Такође, с врмена на време, били су запослени и иинжењери грађевине због тог што је завод био задужен за дефинисање сеизмичких парамаетара код градње“.
Младеновић наводи и да је поређења ради током земљотреса 2010. године који је погодио Краљево, наш сеизмолошки завод је истог јутра на терен послао неколико екипа које су процењивале штету, што је било значајно за одређеивање интезитета потреса по Меркалијевој скали.
То са овако малим бројем запослених сада не би било могуће.
„Обраду података увек су радили физичари и геофизичари, а инжењери грађевине електротехнике своје послове. Међутим, како је број људи почео да опада, тако су и они морали да преузимају те послове око обраде записа, што није немогуће, али опет и не би требало да се они тиме баве. То што неко може да научи, то је у реду, али не би требало терати људе да то раде“, каже саговорница нашег портала.
Наш портал послао је упит на адресу РСЗС како бисмо сазнали какав је план у будућности, имајући у виду да су остали без сеизмолога.
До објављивања текста нисмо добили одговор.
Zemljotres Foto:Shutterstock
Андрија Лазаревић Нова
