Стижу нам нове-старе понуде са новим-старим условима. Пријатељска и братска ЕУ преко својих експонената, Немачке и Француске, шаље поруку да је Европа спремна да брже прихвати Србију али за узврат, ето новине, Србија мора да прихвати реалност и да призна независност Косова.
Србија трчи да усклади своје законе са законима ЕУ а у суштини једино је питање Косова оно што може да нас приближи ЕУ. Кажем приближи јер Европа неће Србију а ни Србија неће Европу. Глуме они, глумимо ми.
Да би Србија схватила озбиљност позива и тежину поруке арогантана ЕУ шаље сигнал да је Босна и Херцеговина заслужила да отпочне преговоре за чланство у ЕУ и на тај начин, врши притисак на Републику Српску. Подсећају нас на нашу рањивости по питању нашег суверенитета и братских односа према Србима преко Дрине. Притисак има за циљ и поновно скретање пажне на „обавезу“ Србије да уведе санкције Руској Федерацији као и на смањење подршке руководству РС.
Отворено се поставља питање чиме је то БиХ заслужила да може да отпочне разговоре о придруживању ЕУ? Како је то она унапредила своје законодавство осим по послушности и сталног подбадања Републике Српске и нормалних природних реакција РС на иритације изазване од напада појединих политичара федерације који иду дотле да прете да ће подићи стотине хиљада војника да РС науче памети. Стални атак на имовину РС није ствар жеље за територијалним јединством БиХ него пука потреба за рудним резервама. Процењено је да РС има значајне количине Олова и Цинка а пратиоц оловно-цинчане жиле је увек злато.Такође постоје велике резерве Боксита, руде алуминијума. Резерве Гвожђа су процењене на 350 милиона тона са тенденцијом , по новим налазима, да се повећају за још 800 милиона тона.Такође има и мангана. Сама локације РС, тј. њена близина развијеним земљама запада, чини РС пожељном а ресурси јефтини и транспортно исплативи. Наравно, потребно је то острво Православља и историске блискости са Русијом ставити под контролу како би се оно добровољно одрекло сопствених потреба и дала инфузију гладној размахалој привреди западне Европе.
Слична је прича и са Украјином. Свако ко мисли да међународна заједница у Украјини брани суверенитет и државност Украјине само због повеља УН и одбацивања могућности прекрајања граница у Европи, а ту су већ сами себи пуцали у ногу због Косова, требао би да се замисли. Нема љубави запада према било коме. Украјина је држава која по површини заузима 0,4% земљиног копна али Украјина има 5% резерви светских минералних ресурса и налази се у ТОП 10 земаља света. Манган, галијум, титанијум, жива и највеће резерве гвожђа на планети. Поред руда Украјина има и највећу житницу у Европи. Украјина је прва у свету по извозу Снцокрета и сунцокретовог уља. Међу првих 5 је у узгоју и извозу јечма, кукуруза, кромпира и ражи.
Наоружавање Украјине путем кредита није ништа друго него бизнис план са циљем преузимања ресурса и експлоатација истих јер Украјина не може да врати дугове. Борба запада, преко леђа Украјинаца, са Русијом у ствари је покушај да се што више заштите “инвеститори” у Украјини. Огромне паре су дате за одржавање и функционисање државне администрације ( плате, пензије и социјална давања) у условима корупције и тоталне стагнације привреде са јасним циљем преузимања власништва над читавим регијама али како ствари стоје лако се то може изјаловити јер Русија има другачије виђење и другачије мотиве.
Самопроглашена западна цивилизација изгледа је цивилизација само на папиру. Методе које Европа користи да би „убедила“ неког да игра по њеним правилима су све само не цивилизацијске. Европа се и даље понаша колонијалистичи. Јасно је да Британци нису више она колонијална сила и “Империја у којој сунце увек сија”, и да ресурси пресушују. Исто је и са другим државама, Француском, Белгијом, Холандијом, …Потреба за вампирским исисавањем природних ресурса других држава је постала панична потреба. Из те панике се и рађа нереална агресивност. Агресивност према другима ствара страх али и реакцију тих држава.
Запад у свом колонијалном начину размишљања позива све земље да се држе „правила“. Којих правила? Ко је донео та правила и како се председник Русије запитао: „ко сте то ви да намећете правила другима?“ и шта значи реторика као што је: „ви морате, ви сте обавезни, ми вас упозоравамо“. Европа наступа као да је супер сила а не скуп незадовољних и још увек уздржаних чланица које полако почињу да се ослобађају стега и да негодују.
Протести тресу Европу. Штрајкови на све стране. Пољопривредници блокирају путеве. Државне институције у Француској се поливају фекалним отпадом из цистерн. Цена живота је скочила. Потрошачка корпа је скупља. Грађани полако увиђају да европска економска политика у последње две године и тврдокорно држање става да Русију морају бацити на колена, не даје резултате и да ће ситуација бити све гора. У периоду економских проблема и скока незадовољства грађана, гласачи се на изборима окрећу десници чак и у перјаници ЕУ, у Немачкој. Предвиђа се да ће АФД, ултра десничарска Алтернатива за Немачку освојити око 20% на будућим изборима. Подсетимо да је Шолцов СДП на изборима 2021 освојио 25,7% и однео победу. Такође је одличан показатељ Шолцове популарности је тежак пораз на изборима у Баварској и Хесену освојивши 15% односно 8% а АФД 18% и 16%.
Зашто је ово битно?
Алис Вајдел шефица АФД је изјавила да ако АФД победи, Немачка иде на референдум за излазак из ЕУ.
Подсетимо да је десница победила у Словачкој, Холандији и Италији. Десница се буди у Румунији. Лидер Алијансе за Румунију, Клаудиу Таризму предлаже анексију делова Украјине после слома државности те земље. Предлаже жртвовање чланства у НАТО зарад обједињавања Румуније унутар њених припадајућих граница. Исто тако предлаже сарадњу са Русијом по том питању. Мађар Троцкај, коме је забрањен улазак у Србију, предлаже да Мађарска узме Закарпатје са свих 150 000 етничких Мађара.
Криза изазива беду, беда незадовољство, незадовољство повлачи екстремизам и на крају све то се претвори у велики лом.
Због ових показатеља паника је све већа. Европски лидери вуку оштре потезе и нимало не желе смиривање ситуације и уместо мамљењем са шаргарепом све више прете штапом, а не постиже се све претњама. Чешће се дешава да лепа реч помогне више. Плаше да ће се “доброта” показати као њихова слабост и неспособност, а јесу неспособни за самостално доношење одлука. Осим неспособности присутна је и тешка девијација у погледу кадровских решења. За сваки потез прво се погледа преко Антлантика. Девијантни кадрови предодређени су за девијантне одлуке.
Амерички амбасадор Хил саопштио је председнику Србије да Америка наставља са наоружавањем Косовских милитантних јединица. Председник Србије се ту понео дипломатски и рекао је оно што су му многи замерили, а то је да је разочаран али да ће наставити да ради са Америком на постизању мирног решења. Није Вучић ни глуп, ни луд. Зна он где то води али тренутна ситуација подразумева дипломатију. Није тренутак за контру, а да ли ће ускоро бити видећемо. Вучевић је у свом наступу на РТС1 кратко описао стање на Косову рекавши да је до доласка КФОР и преузимања администрације од стране Косовских “власт” у Приштини живело преко 40 000 Срба а сада једва 100.
Јасно је да намера Куртијеваца и њихивих налогодаваца да Србе треба свести на испод 1%. По мени је то тихи геноциде. Брисање једног народа са простора на коме је вековима живео.
Видећемо развој ситуације после председничких избора у Русији, а онда у Новембру иду и председнички избор у Америци.
Амбасадор Хил у свом свом светлу, раздрагано је изјавио да Србија треба да учествује у обнови Украјине јасно нам стављајући до знања да смо грешни јер не уводимо санкције Русији и војно смо неутрални. Они храбре Украјинце, они их наоружавају, они их гурају, они их уништавају а Србија да је обнавља. Како би покојни Слободан Милошевић рекао: “Мало морген.“ Хил је уз “предлог” да Србија обнавља Украјину, онако уз пут споменуо и Савез српских Општина као нешто што би требало …
И док нам амерички амбасадор показује будућност Србије која је тамо негде далеко иза хоризинта и док нас обасипа захтевима, упозорењима и условима, земље квинте дувају косовским сецесионистина у једра. Осећај подршке и ветра у леђима охрабрује америчку марионету са смешном фризуром Куртија да покрене поступак укидања динара као платежне монете на јужној територији Србије. Квинта је у свом стилу реаговла па је затражила да се та одлука одложи а не да се УКИНЕ што значи да следе нове уцене и претња примене неког новог “Куртјевог” плана. Мирослав Лајчак је у својој “Шатл дипломатији” прелетео Балкан и у Београду изразио забринутост за ситуацију и подржао политику налажења мирног решења од стране Србије а у Приштини је, за разлику од Београда, подржао политику Приштине и жељу за проналажењем мирног решења. Наравно под мирнним решењем кризе подразумева се признавање Косовске независност, одрицање од Републике Српске и војне неутралности као и увођење санкција Русији. Има ту још захтева али они ће бити део неког новог условљавања за неко ново мирно решење.
Наравно, председник се састао и са амбасадорима Квинте. Квинта је незванична скупина за доношење одлука. Склепана је тако да се у њој налазе две европске земље губитнице у WWII као и две земље победнице. Као пета наравно ту су САД. Њихова реч је одлучујућа.
Петар Петковић нас је у стилу извештача са терена упознао са ситуацијом. Озбиљног лица саопштио је да су разговори били никада тежи и најавио да ћемо предузети све што је у нашој моћи. Саопштено је да неће бити упознавања јавности о разговорима са тог састанка што нам одмах ствара осећај тежине и значаја тог догађаја као и слику тешке борбе једног против пет.
Ваљда се српско руководство брине да се грађани не потресу па иде по оној од Борислава Пекића “да мали људи нису спремни за велике истине”. Можда смо спремни на велике лажи јер толико пута смо до сада ту жабу гутали. Озбиљно лице, које је део пратеће опреме нашег Петра, осликава надчовечанске напоре нашег председника Вучића а визуелизацију догађаја покушајте сами да створите. Замислите Самсона, замислите Херкула, а може и Давида. Ситуација јесте тешка и озбиљна али не треба је још више мистификовати глуматањем и разним перформансима. Знамо сви ко то ради и треба једном бити искрен, отворен, сваког назвати правим именом и поставити га на своје место. Иза свега стоји Квинта на челу са САД. Не машимо застравицама ЕУ и не обмањујмо овај народ. Нека народ зна истину па нека се одлучи. Можда ћемо рећи, Ок идемо у ЕУ. Ево дајемо Косово, ко шиша републику Српску. Можда ћемо окренути леђа Русији. Не би било први пут у Историји да смо заволели нашег непријатеља. Волели смо Тита, Аустроугарског каплара, Хрвата, одликованог за храброст јер је добро убијао Србе на Дрини. Са друге стране борио се млади потпоручник Михајловић који је одликован два пута за храброст јер је бранио Србе и Србију. Дражу смо пљунули, ухапсили и убили а овог што нас је убијао смо назвали највећим сином нашег народа. Плакали смо када је умро а док није умро пузали смо пред њим.
Наравно ни Квинта није крива и како Петер рече да је свима на сатанку било јасно да је Курти главни кривац. То већ вређа интелигенцију сваког појединца који има бар мало мозга. Курти је крив, замислите! Ови који га држе и који му дувају у леђа не могу му ништа и ништа нису криви. Нема осуде, нема претњи, нема санкција и нема забране ЕУ да се Евро користи као основна монета у овој отпадничкој дежави која сама себе назива Косово Репубљик.
Љубав запада према Косову није произашла из пуке жеље и борбе за људска права јадних и малтретираних шиптара већ из чињенице да су залихе Магнезита на Косову процењене на 4,5 милиона тона. Залихе Никла су око 2,5 милиона тона а Цинк, Олово и Боксит су заступљени по 400 хиљада тона. Само ово је процењено на 28 милијарди долара. Угља има око 15 милијарди тона. па ви видите где је ту љубав. Само процена Лигнита је 2008 године је достигла 85 милијарди долара. Близина мора и јефтина радна снага су одличан мотив за притискање Србије да призна Косово а да не спомињем жељу НАТО да се уклини и да повеже Румунију са Јадраном. То је основ идеје за изградњу Ауто-пута Драч-Тирана-Приштина-Ниш-Темишвар. Марш-рута за брзо и несметано деловање према Русији али када би се руска хуманитарна база иселила из Ниша. Ето још једног захтева.
Надам се да ћу дочекати дан када ће поједини амбасадори из било којих земаља, а који се мешају у наше унутрашње ствари, који злоупотребљавају свој дипломатски статус и мешају се у унутрашња питања Србије,добити демарш и да ће бити проглашавани за „персона нон грата“.
Што се тиче Русије већ неко време се шушка о „Руском пролећу“ али од тога нема ништа. Сувише је то озбиљна држава и те обојене револуције тамо не могу да прођу. Ту се ништа неће променити. Русија неће прекинути СВО докле год не разоружа Украјину Покушај изнуривања Русије од стране запада се претворио у изнуривање Европске Уније и Немачке. Америци то одговара. Она и даље купује јефтину нафту од Русије а течни гас продаје за вишеструко већу цену европским земљама. Америка врши притисак на савезнике да своје старо оружије из доба СССР дају Украјини а у исто време им утрапљује своје а европски лидери то гутају као нешто сасвим обично. Да ли је то нормално, да ли је то страх или је класичан интерес и корупција, не знам?
Избори у Америци неће променити однос Стејт Департмента према Србији и нашој Аутономној Покрајини Косово али може доћи до смањења притиска а онда све полако почиње да се окреће.
Морамо бити доследни. Не издајмо пријатеље зарад интереса наших непријатеља без обзира на пуна уста обећања.
Горан Пекарски
