Гроцка је најсрећнија општина и пред Гроцком је интелектуални процват. Наиме руководство СНС је препознало да у Гроцкој постоји интелектуални проблем и одлив памети па се потрудило да заустави тренд одлива и да уз помоћ прилива памети преокрене ситуацију.
Процес је наравно спор и дуготрајан али на срећу није болан. Познато је да где нема памети нема ни бола у процесу „описмењавања“ и интелектуалног престројавања.
У праву је „прво лице“ Гроцке, актуелни председник општине Гроцка, Драган Пантелић када на скупштинском заседању каже: „Можда ми и имамо наше људе …“ Можда? Можда их има у Гроцкој али их нема у Пантелићевом видокругу, у његовом менталном окружењу, па их на срећу биро за запошљавање СНС шаље на специјалне задатке. Они не доносе само себе и свој рад, када долазе у Гроцку, они долазе као мисионари. Они нам помажу, они нас уче, они нам указују, они нас просветљавају. Они доносе нову визију, ново спознавање новог Бога. Оног без кога би СНС пропала, оног без кога би Србија пропала. Зрак светлости који са њима долази је путоказ и правац у које грочанско стадо, неко би рекли „хорда“, треба да крене. Пут којим иде наш пастир, а неки би рекли „чобан“ је обасјан по први пут у „новијој историји Србије“. Хвала Богу (правом) да постоји Младеновац, Раковица, Бачки Петровац, Оџак, Каравуково и да просвећени људи из тих средина дођу и да овом „јадном и неснађеном“ грочанском сељаку, земљораднику, покажу како се воде поједине фирме и организације.
Наиме политика сеобе кадрова није нова али је унапређена. Кадрови који се нису снашли у свом природном окружењу, или нису добро прихваћени од својих суграђана, јер је тамо народ недоказан и не жели да их такви представљају, одлично се примају у новијим срединама где њихове мане нису довољно познате али врлине , уз малу сугестивну помоћ повереника, координатора или „прве фаце“ Гроцке, лако наилазе на одобравање групе немуштих и ситних душа које седе у скупштинској сали. На први поглед то се лаику чини као нешто веома лоше али напротив, то је одличан показатељ. На тај начин долази до природне селекције и раслојавање друштва на паметне и на оне много-мало паметне.
Имамо „Фрутија“ за председника који ће све да уради да би му се продужио мандат, али има и тих саветника, сарадника, заменика, и „још неких тамо около“ који ћуте и чекају да Пантелић направи још неки кикс па да га попречним линијама „друкну“, тамо где треба, не би ли себи отворили могућност да предводе ову „фарму“ , мада они мисле да је то „елита“. Да ли је „фарма“ или „елита“ не знам, али видим да је неки ријалити програм у коме се сакупио неки ½-свет и лудо се забављају. Ко је нови председник , тј. кандидат за председника ускоро ће се искристалисати. Требало је то већ да се деси али , овај наш, ОН чије име ускоро нећемо смети да изговарамо, прави проблеме у кампањи јер све држи у незнању о датуму избора. Час је то крај априла или почетак маја а онда почетак јуна. Локални по реду и закону а нико сем њега не зна ни који је то ред и који је то закон. Прича се да можда дође до Лекс специјалиса па да сви избори буду у септембру. Не зна се када су избори, не зна се ко иде на изборе и не зна се ко су кандидати. Опозиција навија да кандидат за председника општине остане садашњи председник јер сматрају да је он најбољи и по њиховом укусу. Кафански кулоари испредају приче о томе кога би волели да виде као носиоца. Грочани шушкају о Рајковићу као о најбољем решењу јер , како сами кажу, до сада шта год да ти треба зови Рајковића, док северни део општине машта о Мирољубу. Чланство Лештана се о томе не изјашњава и чини ми се да им је та идеја мрска, али зато има оних који седе на две столице па би да заиграју на две карте. Тапшу једног а очијукају са другим, и све то док се заклињу „Фрутију“ на верност.
Не знам зашто се замлаћују са могућим кандидатима када се зна да сви наведени из Гроцке. Осим што имају пребивалиште у Гроцкој, ту стварно и живе. Ту и гласају али баш због тога намеће ми се сумња у избор било кога од њих. Да је неко од њих из Младеновца, из Каравукова, Оџака, Бачке Паланке или Раковице па да стварно има шансе овако ….
Господо и госпође, другови и другарице, браћо и сестре нема нама будућности док нам је не донесу са стране. Нисмо ми довољно паметни.
Паде ми напамет једна догађај из војске. Ето почео сам као наш председник општине да причам о војсци, а ако почнем и о тетки, и о фудбалу, знајте да сам тотално просвећен. Мислио сам на догађај са новопридошлим гласачима из Мале Крсне.
Питали ме , када сам дошао у војску одакле сам. Одговорио сам да сам из Београда мислећи да је то сасвим довољно. Из ког дела уследило је ново питање. Из Земуна, рекох. Па ти ниси из Београда, ти си из Земуна уследила је констатација.
То ме сада подсетило да ако ти неко каже да је из Београда слободно урачунај и Малу Красну као део града.
18.општина. Можда баш у Малој Крсни лежи будућност Гроцке!
Живела Србија
Живео ОН
Горан Пекарски
