Од 16. марта неплаћени кућни рад постаје признати рад. Наиме, ступа на снагу Правилник који прописује како да се тај рад вреднује и израчунава – његово учешће у бруто домаћем производу. Још важније, предвиђа стицање права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада.
Радни дан жене на селу често траје до касно у ноћ. За то што раде плату немају, а најчешће од мушких чланова домаћинства зависи да ли ће и колико новца добити.
„Проблем је зато што немам лично примање, већ кад ми требају паре ипак морам да потражим од супруга“, каже Мирјана Стошић из села Рељинца код Прокупља, пише РТС.
Вођење домаћинства, рад на имању, старање о деци, старима и немоћнима, и други слични послови препознати су Правилником као неплаћени кућни рад.
„Док не буде у пракси заиста не знамо како ће се вредновати време мајке проведено уз своје дете“, каже Надица Блажић из Удружења самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“.
Правилником се дефинише и да податак о укупном годишњем броју часова неплаћеног кућног рада обезбеђује Републички завод за статистику, саопштило је ресорно министарство.
„Вредност неплаћеног кућног рада се обрачунава као производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и минималне цене рада по часу, исказане у нето износу, што се утврђује на годишњем нивоу. Правилником је прописано да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу, стиче право на осигурање по основу неплаћеног рада у кући у складу са Законом о родној равноправности“, наводи Министарство за људска и мањнска права и друштвени дијалог.
Велики број људи ће моћи да се осигура
Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић сматра да је то једна од најзначајнијих одредби у Закону о родној равноправности, да се омогући великом броју људи да се што пре здравствено осигура.
„Негде препознајем и интенцију за једну дугорочност с обзиром на то да се обрачунава неплаћени рад, да се помиње и Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања да би могло касније водити можда и остваривању пензијско-инвалидског осигурања и стажа“, каже Бранкица Јанковић.
Према Евростатовим препорукама, Републички завод за статистику је пре две године урадио Истраживање о коришћењу времена на основу којег ће се обрачунавати вредности неплаћеног рада у кући.
„Правили смо анализу са Шведском, то је наравно било поприлично изазовно, али наше жене раде много више неплаћене послове, њихови мушкарци раде више неплаћене послове. Такође, можемо да направимо анализу према типу насеља где је домаћинство анкетирано. Мушкарцима у сеоским срединама сав рад у пољопривреди се рачуна као плаћени посао и они, наравно, раде више. И жене у сеоским срединама неплаћене послове раде дуже него жене у градским срединама“, каже Драгана Ђоковић Папић, начелница у Републичком заводу за статистику.
Истраживање је показало да и у Србији мушкарци обављају неплаћени посао, али да жене предњаче посебно на селу. Наша земља прва је у свету која је израдила овакав правилник.
Foto: Shutterstock
