Две ствари су се завршиле. Чекали смо резултате председничких избора у Руској федерацији и постављење председника скупштине РС.
У Русији, очекивано, победио је господин Владимир Владимирович Путин а у Србији, именован је председник скупштине Ана Брнабић. Честитао бих господину Путину на поновној победи и на још једном мандату јер , лично, сматрам да је то добро и за Србију али и за цео свет уопште. Честитао бих грађанима Србије на трпељивост и толеранцији, а већини на несхватању шта се овде дешава и каква девастација поноса српског грађанина је у току.
РТС, коју власт назива „жутом ТВ“ а опозиција „Вучићевим гласилом“, у најави јутарњег програма саопштила је да је „изабрана прва међу једнакима“. Чињеница да се председник скупштине бира из редова посланика али да је „једнак“ то није тачно. Председник скупштине је друга личност у земљи, одмах после председника државе. У колико председник није у могућности да обавља своју дужност, председник скупштине је преузима.
Писао сам већ да је Србија обећана земља што се и овим показује. Једна млада особа, несхваћена у потпуности од околине, јер је ово задрти Балкан, изненада постаде премијер, невенчани родитељ 1 и ево на крају и председник скупштине Србије. Држава за пожелети. Јасна порука свим несхваћенима да овде треба остати јер овде је будућност. Ови образавани и схваћени треба да прихвате да ово није њихово време. Можда и схватају па зато одлазе у неке земље које их исто тако тешко прихватају јер се не уклапају у оквире политичке коректности, полних опредељења или сексуалних оријентација али тамо за оправдање увек имају чињеницу да су они ту ауслендери који долазе са брдовитог Балкана.
Када је Ана први пут предложена да буде председник владе нисам је подржао, што сам у Скупштини и образложио, али сам нашао оправдање за такав предлог од стране Вучића. Тим потезом Србија је показала да није ни шовинистичка, ни националистичка а и да није хомофобна. Србија то стварно и није. Ми не мрзимо никога. Ми некога не дирамо први. Ми смо неко ко толерише све и свакога.
Избор Ане за премијера је показао да нисмо националисти јер нам не смета што Ана има хрватске корене и што је Анин деда Хрват .
Да нисмо шовинисти показује то да је Вучић предложио жену на то место.
Да нисмо хомофоби показује то јер је Ана припадник ЛГБТ популације.
Све је то био показатељ Европи какви смо као народ, а сада све више сумњам да је то била идеја споља како би се нама показало да нам се може све наметнути . Ако је то спољна идеја онда им није успела јер Срби и Србија све могу да трпе и истрпе, а у овом случају није нико ни трепнуо. Неће ни трепнути али остаје питање зашто Вучић толико форсира Ану? Ана није оставила утисак ни најпаметнијег, а ни најспособнијег Вучићевог folowera. Ана је послушна и чврсто стоји уз Вучића али зар није исто и са осталима. Шта се то спреме када је Вучићу потребна особа баш таквог профила као што је Ана и то на месту заменика у екстремним ситуација?
Мислите о томе!
Горан Пекарски
