Од избора 17. децембра закључно са 30. мартом у бирачком списку забележиле су промене од 41.110 бирача, односно 400 дневно. Ову информацију изнела је ЦРТА, док је надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе одбацило њихове наводе. Оценили су да је то “синхронизовани напад” од стране пулена једне опозиционе странке, али ЦРТА и даље тражи одговоре. Све то баца велико сумњу на утицај фантомских бирача на децембарским изборима, који су, према речима опозиције и представника цивилног друштва, пресудно утицали на резултате у Београду.
Одмах након избора који су одржани 17. децембра, организације цивилног друштва попут ЦРТЕ објавили су да су се десиле велике неправилности уочи и на самом гласању, те да је због тога изборни процес нарушен, преноси Нова.рс.
Појава фантомских бирача најилустративније је објаснила како се посредством изборног инжењеринга добија већина, а ЦРТА је недавно открила још један занимљив податак.
Наиме између избора, а закључно са 30. мартом представници ове организације утврдили су велике промене у бирачком списку. Према њиховим информацијама, смањен је број уписаних гласача у бирачком списку за 41.110 бирача.
Појава фантомских бирача најилустративније је објаснила како се посредством изборног инжењеринга добија већина, а ЦРТА је недавно открила још један занимљив податак.
Наиме између избора, а закључно са 30. мартом представници ове организације утврдили су велике промене у бирачком списку. Према њиховим информацијама, смањен је број уписаних гласача у бирачком списку за 41.110 бирача.
„Прво, само један број референата за бирачки списак при општинским управама је почео ревносно да ажурира податке, док се у осталим општинским управама не ради ништа. То би значило да се аутоматско ажурирање не спроводи у свим општинама и градовима. Друга могућност јесте да електронска верзија Јединственог бирачког списка грађана, дакле јавно доступног документа, не садржи тачне податке. А морала би. Оба могућа објашњења указују да Министарство за државну управу и локалну самоуправу не обавља послове из своје надлежности како треба“, објашњава саговорник Нове из ЦРТЕ.
Како наглашава, ресорно Министарство би због тога морало да одговори на питања ове организације, јер су утврдили да је темпо промена за овај период веома висок.
„Илустрације ради, током ова три и по месеца број бирача из бирачког списка смањивао се за око 400 бирача дневно, док се у много дужем периоду од 20 месеци тј. између два изборна циклуса (од априла 2022. до децембра 2023, број бирача смањио за 19.500, што је дневно само 31 бирач мање“, каже Ерцег.
Наводи и да је „чудно и то што се ова разлика од 41.100 бирача бележи само на шест одсто бирачких места од укупно 8.268. Истовремено, на свим осталим местима (94 одсто бирачких места) нема никаквих промена, што је такође чудно“, закључује он.
Из Министарства стижу увреде, али не и објашњење
Реагујући на информације ЦРТА, Министарство државне управе и локалне самоуправе саопштило је да нису тачно наводи да да је на шест одсто бирачких места било смањења броја уписаних бирача за 41.110 бирача.
Министар Алексанар Мартиновић рекао је да је тај податак апсолутно проверљив.
Мартиновић је захтев за контролу бирачког списка и за унапређење изборног процеса, који је изнела та невладина организација, оценио као „синхронизовани напад“ од стране „пулена“ председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, који, по његовој оцени, воде „дестабилизацији земље“.
“Ови синхронизовани напади нису само напади на МДУЛС и МУП, него на државу Србију и представљају инструмент туђинске политике који нема никакав интерес са грађанима Србије“, рекао је Мартиновић.
Foto N1
