На данашњи дан пре 25 година у ноћи између 22. и 23. априла 1999. је НАТО бомбардовао зграду РТС–а и убио 16 радника и радница РТС–а. Запослени РТС–а су свесно жртвовани и нису евакуисани упркос најави да ће РТС бити бомбардован, а 25 година касније и даље немамо одговор на питање Зашто? Можда би на то питање могао да одговори тадашњи Министар информисања, а данас Председник РС Александар Вучић. На истој адреси бисмо можда могли да добијемо и одговор на питање зашто још увек није почела изградња Меморијалног центра РТС–а који је актуелна власт најавила пре 5 година, а који судећи по њиховом нечињењу уопште није приоритет.
На 20. годишњицу бомбардовања РТС–а у априлу 2019. је најављена изградња Ратног меморијала–Јавног спомен обележја која обухвата реконструкцију, адаптацију и санацију урушеног дела зграде РТС–а и прављење Спомен собе док је за преостали део оштећене зграде било планирано да остане у функцији административног простора РТС–а. Од тада је прошло 5 година и иако је завршен међународни конкурс, одабрано идејно решење за Меморијални центар РТС–а и издати су локацијски услови и решење о одобрењу извођења радова до данашњег дана нису започели радови на изградњи Меморијалног центра РТС–а. Једина назнака да је планирана изградња Меморијалног центра РТС–а је грађевинска табла која скупља прашину и на којој пише да ће бити расписана јавна набавка за извођача радова док почетак и рок за завршетак радова нису наведени.
У локацијским условима из јуна 2019. је у оквиру мера заштите културног наслеђа наведено да: „Део објекта у Абердаревој бр. 1, интегрисан заједно са спомеником меморијала, у историјском и архитектонско–урбанистичком смислу треба да сведочи о трагичном нестанку људских живота, достојно обележи поприште трагедије и прикаже место страдања радника РТС–а, и да перманентно упозорава на последице ратних разарања, које ће бити овековечено у култури сећања шире јавности.”
С друге стране, актуелна Влада РС планира да поклони страном инвеститору веома вредно земљиште и наш споменик културе Генералштаб који је исто као и РТС настрадао у НАТО бомбардовању и који такође сведочи о трагичном нестанку људских живота и упозорава на последице ратних разарања у култури сећања шире јавности. Док ова власт не ради ништа на изградњи Меморијалног центра РТС–а итекако се труди да промени нашу културу сећања и избрише све физичке подсетнике ратних разарања НАТО бомбардовања и замени их луксузним хотелима и стамбеним зградама. Пример тога је луксузни стамбено–пословни објекат, небодер Скyлине који је изграђен у улици Кнеза Милоша на Савском венцу на месту некадашњег Савезног МУП–а који је разорен у току НАТО бомбардовања. Тадашњи градски менаџер Горан Весић је пре рушења Савезног МУП–а најавио да ће камена капија и грб СФРЈ са ове зграде бити уграђени у фасаду Скyлина јер “желе да очувају обележје некадашње државе.” Ово се наравно није десило већ је само срушен Савезни МУП као да никада није било бомбардовања. Нови Скyлине, односно луксузни објекат уместо споменика културе и симбола страдања Генралштаба као ни колективно брисање сећања нам нису потребни.
Сваки човек умре два пута, једном када физички нестане а други пут када га забораве. Ми немамо ни луксуз ни право да заборавимо наше жртве. Јелици Мунитлак, Ксенији Банковић, Дарку Стоименовском, Небојши Стојановићу, Драгораду Драгојевићу, Драгану Тасићу, Александру Делетићу, Славиши Стевановићу, Синиши Медићу, Ивану Стукало, Дејану Марковићу, Милану Јоксимовићу, Браниславу Јовановићу, Слободану Јонтићу, Миловану Јанковићу и Томиславу Митровићу као и многим другим жртвама НАТО бомбардовања је отета будућност. Ова власт је својим нечињењем показала да нема поштовања према нашим жртвама. На нама је да не дозволимо да нам отму прошлост и сећање на све наше жртве већ да се боримо за то да за почетак добију спомен обележје какво заслужују. Најмање што им дугујемо је да их ми и будуће генерације вечно памтимо и да буду бесмртни макар у нашим срцима и мислима.
