Представник организације ЦРТА Раша Недељков рекао је да је у 52 општине и града у Србији забележен феномен „прелетача“, који је нарочито заступљен након локалних избора, а тако се пуне редови владајућих коалиција.
„Дошли смо до статистике која нам говори да је укупно у 52 града и општине забележен феномен прелетача, као и да су сви прелетачи ушли у владајуће странке и тиме их или ојачали или направили могућност да владајуће странке које су на републичком нивоу у власти, буду пресликане у истој или већој мери и на локалу“, навео је Недељков.
Додао је и да од укупно 181 одборника и одборница који су променили страначке боје, ако се говори о градовима, највише „прелетача“ има у Панчеву 12, у Крагујевцу 11, Мерошини 10 и Жабљу девет.
Недељков је додао да су странке најчешће устројене попут предузећа, да се многе формирају искључиво да би биле „добре удаваче“, те да постоје и сателитске партије које, како је навео, служе томе да се ослабе противници и директни такмаци великих странака.
Политиколог Душан Вучићевић изјавио је да су у Србији, нарочито код младих, изражена антипартијска осећања, јер се политиком баве „они са дна каце“.
„Отуда и изражени антипартијски сентименти у једном делу српског друштва, нарочито код младих и високообразованих. Када видите да се политиком углавном баве они са дна каце гледате да те из каце побегнете“, рекао је Вучићевић за Војводјански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
Он је оценио да је поверење градјана у политичке партије на ниском нивоу због тога што виде да се ту махом не ради о интересима друштва и градјана, већ о ускостраначким интересима који су најчешће ограничени на једну мању групу људи на врху странке.
Према његовим речима, не треба веровати партијама у Србији да, наводно, имају око милион и по чланова.
Вучићевић је навео да упоредни подаци из релевантних медјународних истраживања показују да је партијских чланова далеко мање него што то партије наводе.
„У последњем истраживању Светске студије вредности из 2009. године само је 2,7 одсто испитаника у Србији изјавило да себе сматра активним члановима партија. Могуће је да је тај број у последњих неколико година, истовремено са оснаживањем пипака партијске државе, нарастао, али не верујем да се ради о превеликом скоку. Укупан број чланова партија – активних и неактивних – вероватно се и даље креће негде измедју 10 и 12 одсто“, казао је Вучићевић.
(Курир.рс/Бета)
