Један мој добар пријатељ позвао ме забринут. „Зашто не пишеш? Јеси ли добро?“, питао ме је, док сам по ко зна који пут псовао дан када сам одлучио да постанем новинар и мењао канал на кабловској, после нетом одгледаних вести. Одговор је био изговорен у даху. „Толико дебилизма, одвратности, морбидности, бљутавости и психопатологије одавно није било присутно у овој Србији. На свим пољима. И док све те појаве буду важне у Србији, тешко ми је да пишем“.
И искрено, све ми је теже да пишем.
ПОХЛЕПА И ПУЦАЊЕ
С једне стране, армија припадника владајуће (пардон, највеће владајуће) странке ме убеђује да живимо феноменално. Као бубрези у лоју. Да све цвета. Да нас сви воле у свету. Ево, јутрос су у њихове редове прелетели панчевачки ДСС-овци. Наравно, не због идеологије и добробити народа, већ због обећаних фотеља, послова, шема… Речју због – пара.
С друге стране, у недељу и понедељак 13 лица изгуби живот у случајевима породичног насиља. Размислите колико парадоксално звучи квалификација „насиље“. Заправо, девет особа је ликвидирано. Преостале четири особе су изгубиле живот тако што их је неко убио у самоодбрани или су извршиле самоубиство. Баш ме интересује шта о томе има да каже Знате-Већ-Ко и онај министар правосуђа ком је после асистентског места на факултету ово први посао у животу, као и онај наводни доктор, који обавља послове министра полиције.
Србија у четвртак сазна за тужну причу о Даринки Чукановић, некадашњој радници Железница Србије, која је себи пререзала врат косом, јер се плашила од отказа (иако је била шефица кројачима) и при том је имала кредит, а плате су касниле… И? Па… Ништа… Ћуте људи у Србији у којој, након што је донет нови Закон о раду, радник може само да моли бога да ће добити плату (не, не на време, него уопште) и да неће добити отказ зато што је газди тог дана притисак благо повишен. Интересује ме шта о овоме мисле сви они директори Железница који из године у годину троше, расипају, бацају новац пореских обвезника, а стално су у губитку. И да, баш ме интересује шта о томе мисли Знате-Већ-Ко и министар (пардон, покушај министра) Јулин.
Нишлија се детонирао ручном бомбом на сред улице. Због пара.
Ако је веровати медијима, министар Тасовац набацивао министру (пардон, керамичару) Гашићу милионске износе за медијске „пројекте“. Опет, дакле, паре.
У Српској православној цркви раскол невиђених размера до сада, а владике стале уз патријарха с једне и уз сад већ разрешеног владику Георгија који је потегао из Канаде на заседање Светог архијерејског сабора. Свађа? Због пара.
Један богоугодни православни Србин покушао да кроз своју отаџбину у комбију у који стаје 10 људи прошверцује 28 Сиријаца. За паре, наравно.
Мастер Тома Бајчетински после повратка са Кубе направио платформу за Косово. Или је платформу написао раније? Ухммм… Није ни важно: Ако је веровати упућенима, та платформа нас враћа четири деценије уназад. И опет, према тврдњама веома добро упућених, Тома је то урадио због пара.
ПОЛТРОНСТВА И ПЕРВЕРЗИЈЕ
Количина полтронства која се, зарад пара и очувања било каквог положаја практикује у политици, на послу, у медијима, на улици, почиње да буде иритантна. Разочарани радник мора да сачува посао и мисли да ће то постићи кроз улизивање шефу. Чашћења жељни „новинари“ пишу бљувотине о силиконским створовима за по 50 евра. Или вечеру…. А политичари? Ух… Сетимо се само како се шеф посланичке групе СНС дивио свом Великом Вођи. Да не описујемо по ко зна који пут. Или да говоримо о томе како је министарка пољопривреде у Кажипрсту рекла (дословно): „Ако је премијер рекао да ће бити уведени прелевмани за млеко, ми ћемо их увести. Биће тако.“ Каква бре струка, шта нас брига да ли прелевмане заиста треба увести или не. Премијер је рекао! Млекарство не сме пасти!
Да… А то што је иста та влада страном инвеститору из Немачке направила чисто поље величине Србије да убаци своје свиње? Што је ова влада потпуно уништила сваког српског произвођача свиња? Пссссссст! Немојте о томе!
Знате ли, шта је од свих тешких и социјалних тема којима се морамо бавити, важније за руљу?То што ће извесна Атина Ферари да оде и покаје се на гробу Тијане Јурић. О тој Атини, ретардираној спонзоруши нисам хтео да пишем ни слова, али ми је невероватно да се идиоту даје толико простора након што је оцу мале покојне Тијане забила вербални нож у груди.
Важније је и то што неки Змај од Шипова малтретира неког момка на свом имању. Не, не залажем се за ћутање, него се залажем за то да се половина учесника тог некаквог дебилног шоу програма који се одвија на Пецонијевој телевизији једноставно избаци из програма, и по потреби ухапси, депортује… А овима што остану на слободи, да се једноставно забрани јавни наступ.
Све док је прича о ретардима из Парова важнија за овај народ од приче о Ивану Филипчеву, дечаку из Бечеја, који неће моћи да отпутује за Турску на лечење, јер турски авио превозник није добио дозволу да лети из Србије – ја ћу тешко писати.
Докле год су у влади Србије лажови, преваранти и неодговорни министри, а у парламенту моје земље полтрони – ја ћу тешко писати. Докле год суд ефикасно удара по сиротињи, а тајкуне не може да осуди за утају пореза већ годинама – ја ћу тешко писати.
Али, драги моји… То не значи да ћу ћутати… Напротив.
Александар Бећић/kolumnista.com
