Иако се вода у градским базенима редовно проверава (тако бар кажу надлежни), велика купалишта су добар извор различитих инфекција, пише Нова. Једна од њих „погодила“ је децу Београђанке Снежане Васић, која је за Нова.рс испричала стравично искуство од пре 10 дана. Како каже, њени дечаци су се најнормалније купали тог дана, док су већ сутрадан били у живим ранама, али буквално.
Баш у јеку топлотног таласа када су температуре биле око 40 степени, Снежана и њена деца су дане проводили на градским базенима.
Пошто су ове године морали да прескоче море, одлучила је да спас од врућина потраже на купалиштима у Београду, не слутећи да због само једног одласка, до краја лета више неће ићи на базене.
Како каже за Нову, деца су се заразила на базену инфекцијом због које су имали живе ране по телу.
„Деца су се тог дана купала, исто као и ја и сви други људи који су били на базену. Кад смо увече хтели да легнемо, Стефан се пожалио да га сврби нешто на телу. Рекох му да се скине да погледам, иако сам га претходно купала и није било ништа. Међутим, имао је два плика, један поред другог, тек настала“, прича Снежана.
Сутрадан је, објашњава, погледала пликове. Деловало јој је безазлено и ништа толико забрињавајуће.
„Стефан је отишао у вртић. Баш пред спавање, позвала ме је васпитачица и рекла да Стефан има ране по телу. Рекох, какве ране, на шта је одговорила да нису последица насиља, него да је у питању нека инфекција. Брзо сам отишла по њега, био је плачљив и нон-стоп се чешао по гузи. Када сам га скинула, није ми било добро. Пликови су постали отворене ране, буквално, Одмах смо се упутили у Дом здравља. Докторка га је збринула рекавши да је у питању кожно обољење и прво што нас је питала било је да ли смо претходних дана посећивали базен“, објашњава.
Прво Стефан, па онда Марко
Према њеним речима, трогодишњи Стефан добио је „импетиго“, заразно бактеријско обољење коже изазвано стрептококом.
„Наводно је Стефан имао огреботину на гузи и бактерија је ушла и направила потпуни хаос. Добио је антибиотску маст и розикасти раствор који се користи приликом сузбијања богиња. Прва два-три дана деловало је да се ништа не дешава, нити је боље, нити горе. А онда су се исте ране појавиле на Марковом телу, на руци. Нисам га водила доктору, одмах сам почела да примењујем исту терапију коју је Стефан добио. Наравно, повукла сам их из вртића и надали смо се да ће то што пре проћи јер су се обојица чешали и пекле су их ранице“.
После два дана, два плика нашла су се на телу Снежаниног супруга иако он није ни био на базену.
„Када ми је Новица рекао да су се и њему појавиле сличне промене на телу, запрепастила сам се јер он није ни био с нама на базену. Заправо су му деца пренела инфекцију. Било ми је јасно да им је потребна јача терапија, те смо сви заједно отишли у Тиршову дечију клинику пошто је било вече. Деца су добила антибиотик да пију и још једну маст, а Новици је речено да оде код свог лекара како би и он добио одговарајућу терапију“, објашњава она.
Снежана није „зарадила“ инфекцију, иако је све време била са децом и мужем. Њихов опоравак трајао је пуне две недеље, а како каже, на време су реаговали јер је, према речима докторке, могло да буде и горе.
„Докторка нам је рекла да је импетиго преносива инфекција, те да је добро што смо одмах дошли иначе би се проширила и вероватно би деца добила и температуру. Дечаци су од тада у страху, баш сам им предложила да следеће недеље идемо у један аква парк, међутим неће да чују. Ја их никада не бих водила на базен да имамо могућности да идемо на море, на неку реку да се купамо где је природније и безбедније. Јер базени јесу извори инфекција и зато поручујем свима да ко не мора, не иде на базене“, каже она.
Импетиго може да траје и до три недеље
Према речима педијатра др Мирјане Савић, импетиго може да траје много дуже, па чак и до три недеље, уколико се не води рачуна о хигијени оболелог места.
„Време је купања на базенима, многа деца навуку инфекцију, то не чуди, али битно је да се окупају под тушем пре уласка у базен и након тога. Импетиго се не сматра тешком болешћу и некада нестаје и без лечења. У неким случајевима су могуће компликације, које се лече антибиотском машћу или оралним антибиотиком. Симптоми импетига обично се јављају од другог до десетог дана након инфекције. Уочљиви су пликови или ране које пуцају и цуре пре него што се осуше“, објашњава докторка за Нова.рс.
Додаје да су промене видљиве на лицу и екстремитетима, те да може доц́и до црвенила и отока.
„У ретким случајевима, пацијент може имати повишену температуру. Овај облик чест је код деце млађе од две године. Важно је одмах реаговати. Добра хигијена је најбољи начин да се смањи ризик од импетига. Савети за спречавање обољења подразумевају прање и дезинфиковање свих посекотина, огреботина, или уједа инсеката. Савет је да се сва погођена подручја оперу неутралним сапуном, текуц́ом водом и лагано покрију, ако је могуће, газом. Потребно је избегавати додиривање пликова. Рукавице се користе када се наноси маст на оболело место, после чега се оперу и руке. Нокти морају бити кратки, битно је често прати руке“, саветује докторка.
Shutterstock/Kateryna Mostova
