„Произвођачи свиња имају губитак по сваком товљенику по 2.000-3.000 динара. И прасетина је појефтинила и килограм кошта 160 динара, а произвођачка цена је 190 динара по килограму јер су поскупели пшеница, кукуруз и соја. У последњих десет година никад није било горе“, рекао је Ерић.
Додао је да кланичари из Србије сваког месеца из европских земаља увезу јефтино месо за прераду у вредности од три до пет милиона евра јер је понуда велика пошто је Кина због свињске куге у Немачкој престала да га увози из тих земаља.
Ерић је рекао да су им у Министарству пољопривреде Србије рекли да не могу да забране увоз тог меса због Споразума о придруживању и стабилизацији.
Узгајивачи свиња који су се определили искључиво за ту грану сточарства, према његовим речима, узели су подстицаје за опрему и за узгој свиња који по крмачи износи 15.000 динара годишње и „не могу сада да угасе ту производњу, па су у великом проблему“.
„Знамо фирму која непрекидно увози смрзнуто месо и прерађевине и сваки тај шлепер за нас значи да 1.000 свиња неће бити продато“, рекао је Ерић.
Додао је да је „у социјализму постојао ланац од произвођача до кланичара и трговца, а да су сада покидани и да трговци уцењују кланичара, а они произвођаче.
Иако је цена живе ваге стоке пала у месарама, како је рекао нису смањене малопродајне цене меса као да га од произвођача још купују по 170-180 динара по килограму.
Председник Удружења Агропрофит Чедомир Кецо рекао је да је сличан проблем и са јунетином јер је тренутно на тржишту вишак од око 8.000-9.000 јунади које немају коме да се продају, а у Србији је потрошња тог меса само 4,5 килограма годишње по глави становника.
Он је рекао да произвођачи због тога нису могли да искористе ни пола средстава која су издвојена за премије како би им се помогло јер је она била условљена налажењем купца и продајом.
„Последице тако слабе тражње ће бити смањење производње и слабија понуда наредне године“, оценио је Кецо.
