Цене хране и безалкохолних пића у Србији у 2023. години биле су на 96 одсто просека Европске уније (ЕУ), што према подацима Еуростата, показује приближавање ЕУ.
„Процес конвергенције, односно приближавања ЕУ, изгледа да најбоље функционише баш у овој области. У 2020. години, пред почетак таласа инфлације који је захватио и Србију и Европу, цене хране у Србији биле су 20 одсто испод цена просека ЕУ“, пише Данас.
Укупна потрошња домаћинстава Србије је у 2023. години била на 67,7 одсто просека ЕУ, што је раст од око 10 одсто у односу на 2020. годину.
У Европи, храна је била најскупља у Швајцарској, око 58 одсто више од просека ЕУ, а ту су и Норвешка, Исланд и Луксембург.
Како је истакнуто, земље Централне и Источне Европе имале су јефтинију храну него Србија, попут Пољака који су храну и пиће плаћали 225 одсто мање од просека ЕУ, Бугари 11,7 одсто мање од просека, а најјефтинију храну прошле године у ЕУ имали су Румуни, са ценама на нивоу од 73,5 одсто просека ЕУ.
У Црној Гори цена хране била је 87 одсто просека ЕУ, у Северној Македонији биле су око 68 одсто просека, а најјефтинија храна била је у Турској 36 одсто испод просека ЕУ, док је храна у Холандији била нешто скупља него у Србији.
Одећа у Србији је у 2023. години била два одсто скупља од просека ЕУ, али је према тој статистици била скупља него у свим земљама у окружењу, осим Албаније.
У Европској унији, најјефтинија одећа је била у Шпанији, око 19 одсто испод просека, док је Турска била најјефтинија, са око 70 одсто јефитнијом одећом од просека ЕУ.
Цене обуће у Србији биле су на нивоу од 97,6 одсто просека ЕУ, јефтинија обућа била је у Бугарској, Пољској, Мађарској, Италији и Немачкој, а скупља у Румунији, Албанији и Црној Гори.
Србија је, како се наводи, међу најјефтинијим земљама када је реч о алкохолним пићима и дувану, јер су цене тих производа 27 одсто јефтиније од просека ЕУ.
Намештај у Србији био је око 15 одсто јефтинији од просека ЕУ, али скупљи него у већини земаља окружења.
Истакнуто је да је Србија један од европских лидера у ценама електронике и кућних уређаја, али су цене електронике у земљи 24 одсто веће од просека ЕУ, јефтиније само од Исланда и Албаније.
Цене кућних уређаја су биле за седам одсто више од просека ЕУ, скупље него у Италији, Немачкој, Шпанији, Словенији, а најскупље уређаје у Европи плаћали су Албанци, 32 одсто више од просека ЕУ.
Према подацима Еуростата, цене енергије (струја, гас и друга горива) у 2023. години биле су на 46,5 одсто просека ЕУ, а у Мађарској је била најјефтинија енергија око 60 одсто од просека ЕУ.
„У нашем рангу цена енергије су били Црногорци, са 55 одсто јефтинијом енергијом од просека ЕУ, Албанија са 53 одсто, Бугарска са 47 одсто, Македонија са 48 одсто и БиХ са 56 одсто јефтинијом енергијом од просека ЕУ“, пише на сајту.
Транспорт у Србији у 2023. години био је за 22 одсто јефтинији од просека ЕУ, комуникације за 11,4 одсто, а ресторани и хотели за 33 одсто.
Према подацима Еуростата, просечна нето плата у ЕУ у 2020. години износила је око 1.140 евра, а у Србији је била 510 евра или скоро 45 одсто ЕУ просека, док је 2023. године просечна плата у ЕУ порасла на око 1.367 евра, а у Србији на 733 евра, односно „скочила“ је на 53,6 одсто просечне плате у ЕУ.
Shutterstock/BearFotos
