Све већи број проблем српских привредника је како од наручилаца наплатити давно испоручене производе. Сваки десети купац никада не плати робу
МУКА српских привредника није само како да направе и продају производ, већ све више имају проблем и да га наплате. Власник фабрике за производњу текстила из Ариља испоручио је одећу радњи у Крушевцу, али новац никада није добио. Када се купац коначно одазвао на његове упорне позиве, сазнао је да је фирма с којом је сарађивао затворена и да може да заборави на свој новац.
У сличној ситуацији нашао се и продавац намештаја из Тутина, који је испоручио робу вредну шест милиона динара фирми из Новог Сада, која је недуго потом отишла у стечај. Ово су само неки од случајева пословања предузећа која се задуже, новац са рачуна пребаце на блиске особе, а онда фирму гурну у стечај и отворе једну или више нових. Они наставе да послују под другим именом, а повериоци остану „кратких рукава“.
– Има много случајева када људи наруче робу и нестану. Овакве преваре заступљене су у свим делатностима и није им лако стати на пут – каже Вид Нинић, из Општег удружења предузетника општине Звездара. – У мом предузећу пружамо услуге ауто-сервиса и дешавало се да урадимо посао, а када покушамо да наплатимо, корисника нема на адреси, одселио је радњу или отворио нову на истом месту. Дешава се да у истом објекту отвори нову фирму и чак да не мења ни име, него само дода једно или два слова у називу.
Код нас је ова злоупотреба честа, јер је довољно 50 евра за отварање фирме, а нико не проверава особу која започиње бизнис.
– Нажалост, што је криза у привреди дубља, таквих случајева је више. У фирмама које раде са више од 100 наручилаца робе на годишњем нивоу деси се да између њих осам и 11 не плати за испоручену робу – наводи Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку. – Ако је таквих више, то може да угрози и опстанак фирме која је савесно испоручила робу, тако да ово „обезбеђење“ од таквих случајева доста кошта оне фирме које би да се заштите од таквих појава. Оне веома често унајмљују агенције које проверавају сваку нову фирму која се појави као наручилац робе или одмах по испоруци зову фирме и траже од њих да им се плати.
Правни тим Мреже за пословну подршку је својим члановима дао низ савета како да пажљиво одаберу с ким ће на тржишту радити и испоручити му робу или услуге.
ТРГОВАЊЕ У МИНУСУ
– ПРЕДУЗЕТНИЦИ су два пута оштећени, јер им паре узму и несавесни партнери и држава – тврди Вид Нинић. – За производе које испоручимо или на обављену услугу ми пишемо фактуре и на тај износ се обрачунава ПДВ. Нико нас не пита што ми никада после не наплатимо нашу робу. То је трговање у минусу, јер не добијемо новац, а платимо порез.
