Колико се „поправио“ животни стандард грађана за последњих пет година, док нам је Владу водио Александар Вучић, најбоље се види по томе што су просечне нето плате у Србији мање него 2012. године, за разлику од свих других бивших република СФРЈ, у којима су оне порасле.
Наиме, док су у Србији 2016. године плате биле ниже за 16 евра него пре пет година, примања Хрвата су у истом периоду порасла за 26 евра, Словенаца за 39, Македонаца за 25, Црногораца за 12 и Босанаца за осам евра.
Каскамо и даље
Ситуација се није поправила ни у првом тромесечју ове године, па је Србија са 386 евра просечне нето зараде у марту, уз Македонију са 363 евра, на зачељу табеле по просечној заради. Најбоље стоје Словенци, који су у марту у просеку зарађивали по 1.055 евра, следе Хрвати са 812 евра, Црногорци са 512 и Босанци са просечном платом од 438 евра.
У Србији је, додуше, у априлу просечна плата скочила на 49.635 динара (401 евро), али и са том зарадом каскамо за суседима.
Економиста Александар Стевановић сматра да је катастрофа што се у земљи, која је на периферији Европске уније, већ девет година исто живи.
– Задуженост појединаца је можда и порасла. Да би плате расле, мора да расте продуктивност, да би расла продуктивност, морају да расту инвестиције, а да бисмо имали инвестиције, пословни људи морају да буду спремни да инвестирају. Цео западни Балкан је лоше место за бизнис. Трагично је да земље с ниским нивоима плата нису учиниле ништа да им плате расту. Ми каскамо и далеко смо од лидера западног Балкана, него смо држава испод просека у сваком погледу – наглашава Стевановић.
У Републичком заводу за статистику истичу да је просечна нето зарада од 2012. до 2014. расла само номинално, док је реалан раст забележен само током 2012, и то за 1,1 одсто у односу на годину дана раније.
Реалан пад
– У 2015. забележен је пад просечне нето зараде за 0,2 одсто номинално и 2,1 одсто реално, што је највећим делом резултат смањења зарада у јавном сектору за 10 одсто, које је почело да важи од 1. новембра 2014. Просечна нето зарада у 2016. номинално је већа за 3,7 одсто, а реално за 2,5 одсто у односу на 2015. – објашњавају у РЗС.
Драгован Милићевић
КУПОВНА МОЋ ПАЛА ЗА 10 ОДСТО
Финансијски аналитичар Драгован Милићевић истиче да се права слика стандарда види у паду потрошње и куповне моћи грађана:
– Потрошња у 2015, посматрано у динарима, била је нижа за 26,8 одсто, а у еврима за 26,9 одсто у односу на 2011. Номинална зарада од 44.432 динара у 2015. реално је вредела као 37.527 динара у 2011. Кад се у обзир узме и инфлација, реална куповна моћ грађана опала је за више од 10 одсто.
