Врховни касациони суд својим ставом из 2018. године „навукао“ је кориснике кредита да туже банке због незаконите наплате трошкова обраде кредита. А онда је пре неколико месеци овај суд променио став, због чега сад грађанима стижу ревизије пресуда у којима се наводи да банкама морају да врате добијени износ и још да плате трошкове спора у кратком временском року.
У организацији Ефектива за „Нову“ потврђују да се ово све чешће дешава откако је Врховни касациони суд 16. септембра прошле године променио (тачније, допунио) свој став. До сада је више од 200.000 тужби поднето у овим предметима, а до септембра прошле године је између 20.000 и 30.000 до сада добило правоснажне пресуде у поступцима против банака.
Дејан Гавриловић из „Ефективе“ овакву праксу суда оцењује као скандалозну и „терор над грађанима“.
„До 16. септембра су сви дужници добијали пресуде, банке су све редом губиле и то је чак Врховни касациони суд потврђивао. А онда им је неко наложио да промене став и од тада су банке почеле да добијају спорове, иако пре тога никад ниједна банка није добила спор на Врховном суду. Шта се то десило, па су 16. септембра одлучили да сада суде у корист банка? Да ли је независно судство оно које три године суди у корист дужника и сад им каже – вратите и платите трошкове банкама за новац који вам је она незаконито узела“, пита се Гавриловић.
Он наводи да је Врховни суд својим ставом прво „навукао“ људе да туже банке, а онда им „сада каже да врате сав износ назад и још друге трошкове, те ће банке још додатно да зараде у целој причи“. Како то назвати него злочин, пита се наш саговорник.
„Шта је ту још скандалозније? Читао сам најновију ревизију Врховног суда који се више не држи ни те своје допуне става, јер су у њој рекли да је одредба о наплаћеним трошковима на име обраде кредита ништавна ако банка није у предуговорној фази дала понуду дужнику из које се види да ће му бити наплаћени сви ти трошкови. У најновијој ревизији кажу да више ни понуда није битна, већ је довољан план отплате. Дакле, сви који имају план отплате ће изгубити спор. Мало је рећи скандал, ово је злочин“, оцењује Гавриловић.
За ову праксу Врховног касационог суда Гавриловић каже да у Србији „не постоји правни систем и да више не постоји поверење у судство“. Чему суђење ако је данас онако, а сутра овако, пита се наш саговорник. Гавриловић наводи да су ревизије правоснажно донетих пресуда ванредни правни лек и да Врховни суд њих потврђује, преиначује или враћа на поновно одлучивање.
„Ту нема помоћи, судска пресуда каже да мораш да вратиш паре у року од осам дана и ако не врате ови ће да покрену извршење па ће трошкови бити још већи. То је терор над грађанима“, поручује Гавриловић.
Он саветује свима да 3. априла изађу на изборе и промене овај „злочиначки систем“.
Бивши супруг наше читатељке Тање Маргит Крстић у петак је добио ревизију правоснажне пресуде по којој њих двоје морају да врате скоро 300.000 динара у року од осам дана туженој страни, односно банци, наводи нам читатељка.
Маргит Крстић каже за Нову да су правоснажну пресуду против банке за незакониту наплату трошкова обраде кредита добили 2020. године и да су тада примили новац од банке.
„Адвокат се крсти и рукама и ногама. Ово је нечувено. Имамо рок од осам дана да платимо, а тај новац се обично потроши. Сад смо добили ову ревизију и морамо да вратимо новац“, жали нам се наша саговорница.
Она наводи за „Нову“ да у ревизији пресуде пише да је „утврђено да су они те трошкове банака морали да плате“.
„Шокирана сам, а ми вероватно нисмо једини… Ово је нечувено, шта сад ми да радимо? То је много пара. Стварно не знам чему све ово води и зашто су они то пресудили па онда изменили“, пита се Тања Маргит Крстић и додаје:
„Могу само да претпоставим шта ће бити кад прође осам дана и које ће мере предузети банка ако не добије новац. Више ме ништа не чуди.“
„Нова“ је контактирао и Врховни касациони суд, али до објаве текста нисмо добили одговоре.
Александар Настевски Нова
