Олуја је направила тотални хаос у Београду подсетивши нас колико смо слаби и немоћни пред природом – чупала је дрвеће из корена, поплавила главне улице и направила блатне водопаде усред града, падао је град величине јајета, пожари су избијали под ударима грома, нека насеља су остала и без струје… Нажалост, данас не можемо да одахнемо. Климатолог Владимир Ђурђевић каже да сада свака олуја има потенцијал да се претвори у оно што смо ових дана видели.
„Имали смо разорну конвективну олују и последице које су очекиване у смислу снаге“, каже Ђурђевић и подсећа да конвективне олује настају кад имамо пуно топлог и влажног ваздуха који се подиже под дејством неке силе, у овом случају продора хладног ваздуха.
И то можда не би било необично, ни тако драматично да није климатских промена које су ову појаву подигле на нов ниво. Наиме, олуја која је погодила Београд последица је глобалног загревања које доводи до тога да су падавине екстремније и да се стварају јача олујна невремена.
„Кад је атмосфера топлија може да прими више водене паре. Температура је у просеку порасла за степен, што значи да прима 7% више водене паре него раније. А водена пара је извор из којег олује црпе снагу. Кад олујни систем има на располагању више водене паре онда он може да развије јаче, разорне ветрове у својој околини, може да продукује већу количину падавина за краће време, већи град и тако даље“, каже Ђурђевић
Зато, додаје, свака олуја у будућности има веће шансе да буде разорнија.
„Сваки пут кад постоји шанса да дође до олујног времена, оно ће потенцијално бити разорније. То не изненађује, очекивано је да овакви догађаји постану интензивнији. Питају ме да ли ће бити чешће, можда и неће, можемо имати један или два таква догађаја током године, али снага је сваки пут јача“, истиче Ђурђевић.
Дакле, може да се деси и да већ следеће невреме које буде најављено прерасте у разорну суперћелијску олују.
„Тешко их је прогнозирати унапред, а тачну локацију могуће је дати тек кад настане и крене да се приближава. Али, можемо рећи да смо у перманентном ризику да имамо овакве догађаје овог лета, и следећег, и оног тамо…“
Прилагођавање климатским променама
„Очигледно да наша инфраструктура није спремна за такве олује“, констатује Ђурђевић и истиче да је неопходна инфраструктура отпорнија на нову климу.
„Поплаве које су направиле хаос по граду су настале због лоше одржаваног канализационог система, али чак и да је он идеално очишћен, није довољан да одведе ту количину воде. Он је прављен по стандардима који одговарају клими од пре 30 година, а сад је клима много екстремнија. Дакле, стандарди морају да се мењају. А ми све погрешно радимо, бетонирамо, сечемо дрвеће…“, каже Ђурђевић.
У томе, можемо очекивати још гора невремена, због чега се прилагођавање климатским променама намеће као императив. За то, каже Ђурђевић, има много паметних решења.
„Поплаве које су направиле хаос по граду су настале због лоше одржаваног канализационог система, али чак и да је он идеално очишћен, није довољан да одведе ту количину воде. Он је прављен по стандардима који одговарају клими од пре 30 година, а сад је клима много екстремнија. Дакле, стандарди морају да се мењају. А ми све погрешно радимо, бетонирамо, сечемо дрвеће…“, каже Ђурђевић.
У томе, можемо очекивати још гора невремена, због чега се прилагођавање климатским променама намеће као императив. За то, каже Ђурђевић, има много паметних решења.
Foto: Nova.rs/video; FoNet/Milica Vučković; Vesna Lalić/Nova.rs
Ана Калаба Нова
