Музеј Николе Тесле у Београду требало би до 2027. године да се нађе на новој адреси. Влада Србије је још 2020. године донела одлуку да Музеј буде пресељен у зграду Термоелектране „Снага и светлост“ на Дорћолу, али се у међувремену предомислила, па ће се поставка о највећем српском научнику убудуће налазити у „Београду на води“.
Након што је у „Београду на води“ отворен ресторан познатог британског кувара Џејмија Оливера и најављен концерт чувеног рок музичара Ника Кејва, новоизграђено насеље на обали Саве добиће нову атракцију – Музеј Николе Тесле, открила је министарка културе Маја Гојковић.
„Најважнији пројекат који је Министарство културе предложило да уђе у ‘Србија 2027’ јесте Музеј Николе Тесле јер заслужује бољи простор у коме ће моћи да се изложи читава поставка оног што музеј поседује, а сада је велики део материјала у подруму. Влада је донела одлуку да нови простор музеја буде на једном од потеза Београда на води, ка Сајму, и ради се пројектни задатак“, изјавила је Гојковић за НИН.
Кућа у Крунској неадекватна за Музеј
Поред недостатка простора у здању у Крунској улици, у ком се тренутно налази Музеј Николе Тесле, још један разлог за селидбу могла би да буде реституција, пише Н1.
Агенцији за реституцију је још у фебруару 2014. године поднет захтев за враћања куће у Крунској старим власницима. Музеј Николе Тесле ипак не би могао да доживи судбину Музеја аутомобила, који је недавно остао „бескућник“ управо услед реституције.
Наиме, директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић објаснио је још 2020. године да док је законски регулисана намена објекта у Крунској као музејског, нема шансе да се он врати потомцима индустријалца и политичара Ђорђа Генчића.
„Музеј науке ће бити направљен и треба да буде везан за име Николе Тесле, а што се тиче правних проблема, ми сад не можемо да вратимо (објекат у Крунској) док је намена објекта музејска“, говорио је тада Секулић за Тањуг.
Теслин музеј у Фабрици хартије?
Портал еКапија подсећа да је познато је да је план Београда на води да се шири ка Сајму, а на потезу од Газеле ка Сајму већ су представљени планови за градњу будучих стамбених квадрата, односно познато је које површине ће они заузети.
Такође, додаје овај портал, познато је и то да баш на том потезу један објекат, који од 2013. има статус споменика културе, мора да буде очуван, а што је предвиђено и првобитним Просторним планом подручја посебне намене за Београд на води. Реч је о Фабрици хартије Милана Вапе односно згради познатој и као Југошпед.
Назнаке да би овај простор, који тренутно користе алтернативни музичари у Београду, могао да постане нови дом Музеја Николе Тесле долазе и из саме компаније „Београд на води“.
Наиме, убрзо након интервјуа Маје Гојковић за НИН, ова компанија је на свом сајту најавила почетак продаје станова у објекту „Нова“, чија је изградња планирана код Мостарске петље, а као један од адута за привлачење будућих станара наводе управо нови музеј у непосредном комшилуку.
„БW Нова станарима нуди врхунске стандарде становања у срцу престонице. Културни, рекреативни и садржаји за слободно време су надомак прага и обухватају мултифункционални центар за културу и иновације Ложионица, нову зелену пијацу, хотел са 4 звездице, музеј у реконструисаној згради некадашње Фабрике хартије Милана Вапе и терене за падел“, поручује „Београд на води“ на свом сајту.
На страници посвећеној овом пројекту наводи се и да је реч о Музеју науке и технике, који већ има свој дом у згради старе термоелектране, у Скендербеговој улици на Дорћолу. Будући да селидба овог музеја није у најави, врло је могуће да ће Фабрика хартије заправо постати Теслин музеј.
Споменик културе „Снага и светлост“ остаје руина
Донедавно је једна друга стара термоцентрала на Дорћолу била најозбиљнији кандидат да под својим кровом удоми богату збирку Теслиног музеја. Влада Србије је још 2020. године донела одлуку да се Музеј Николе Тесле пресели у зграду Термоелектране „Снага и светлост“ на самој обали Дунава.
Реч је о монументалном здању, изграђеном у педиоду од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела, а које ужива статус споменика културе.
„Архитектура Термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици волумена зграде, указују на утицаје Баухаус стила“, наводи се на сајту Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
Из Завода подсећају да се у овој термоцентали први пут користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, а потом је између два светска рата значајно допринела унапређењу електроенергетског система града.
Будући да је Тесла био зачетник ере наизменичне струје, симболика пресељења њему посвећеног музеја у тренутно руинирано здање крај Марине Дорћол, и више је него јасна. Да је Влада чврста у својој одлуци да термоцентрала „Снага и светлост“ буде нови дом Теслиног музеја, деловало је када је у јануару у „Политици“ објављен текст да ће овај објекат бити темељно реконструисан и отворити своја врата пре специјализоване међународне изложбе ЕXПО 2027.
„То здање је неупоредиво веће од музеја у Крунској који има око 200 квадрата, а из године у годину бележи све већу посећеност. Бројне туристе и госте очекујемо за ЕXПО и имаћемо шта да им покажемо у новом музеју на Дорћолу“, навео је тада извор „Политике“ упућен у овај пројекат, који је објаснио и да је идеја да обновљена термоцентрала постане и истраживачки центар, односно место где ће се поплуаризовати наука.
Само дан након што је објављен текст у „Политици“, председник Вучић је, представљајући инвестициони програм „Србија 2027“, у игру увео нову локацију за Теслин музеј – „Београд на води“.
Вучић је том прилоком рекао да постоје два предлога за нову зграду Музеја Николе Тесле, од којих један је код Марине Дорћол, а други у „Београду на води“, који би, према његовим речима, био много јефтинији, јер би га финансирали спонзори.
„Али свакако ће то, тај Музеј Николе Тесле бити једно од најбољих места у које ће људи моћи да дођу. Реч је о много зграда које ће много више приличити нашем највећем научнику, Србину Николи Тесли“, рекао је тада Вучић.
У „Београду на води“ и Историјски музеј, опера, креативни центар, дечији музеј и позориште
Но, није то био први пут да се Музеј Николе Тесле везује за контроверзни пројекат у Савском амфитеатру. Након гашења Главне железничке станице на Савском тргу, и њене селидбе у Прокоп, у јавности се помињала могућност да на старе колосеке пристане Теслин музеј.
Влада Србије је крајем 2020. године зграду бивше железничке станице ипак доделила Историјском музеју Србије. Радови на адаптацији тог објекта, међутим, до данас нису почели.
Министарка Гојковић је у интервјуу за НИН рекла да је то да се на пројекту Историјског музеја Србије ништа не ради, „мантра која се стално понавља“.
„Вредно радимо на том пројекту, И то не само Министарство културе, већ и Министарство за јавна улагања се тиме бави, и наше информације, јер помно пратимо све, јесу да се чека издавање грађевинске дозволе од стране Београда“, тврди министарка.
На Савском тргу би, према најавама компаније „Београд на води“, требало да се нађе још један објекат намењен култури. Наиме, ова компанија планира да сруши постојећу зграду Поште и на њеном месту изгради нови објекат по угледу на оригинални изглед тог здања, од пре Другог светског рата.
У новој згради (са старом фасадом) налазили би се позоришна сцена, дечји музеј, галерија, уметничке радионице, школе културно-уметничких дисциплина итд.
Подсећања ради, министар финансија Синиша Мали најављивао је да ће у обновљену зграду поште, по пројекту Момира Коруновића, бити пресељено позориште „Бошко Буха“, али је ансамбл тог позоришта ту понуду одбио.
На другом крају „Београда на води“, у реконструисаној Ложионици код Мостарске петље, до краја године би требало да буде отворен центар креативних индустрија у ком ће се, између осталог, налазити и мултифункционална сала за концерте, позоришне представе, модне ревије и остале догађаје.
„Београд на води“ намерава да се шири и на простор где се тренутно налази Београдски сајам, а од ког ће, према најавама власти, „преживети“ само чувена Хала 1. Она ће, пак, добити нову намену – унутар ње биће изграђене три оперске сцене, најавио је почетком године министар Мали који је на Инстаграму објавио и визуализације како би Хала 1 у будућности требало да изгледа.
Може ли „Београд на води“ новим садржајима да „приволи“ комшије?
Најавом изградње објеката културе, али и јавних објеката попут школе, вртића или пијаце, очигледно се покушава разбијање имиџа „Београда на води“ као својеврсног гета за имућнији сталеж.
Но, да суживот Београђана са „Београдом на води“ неће ићи тако глатко, показала је најава наступа Ника Кејва на „Ривер фесту“ који ће у јуну бити одржан на платоу иза Геозавода.
Обожаваоци Ника Кејва из Србије од тада му масовно шаљу мејлове у ком му објашњавају зашто је простор где ће концерт бити одржан, за њих споран.
Међу онима који ће концерт „бојкотовати“ је и рок критичар Петар Јањатовић који је у емисији „360 степени“ ТВ Н1 рекао да на том месту не би могао да се опусти и ужива.
„Жао ми је што је такав уметник ушао негде у агенду СНС-а и мислим да ће на том концерту бити врло мало тврде фан базе“, оценио је Јањатовић.
На питање шта нам подела око Ника Кејва говори о тренуку у ком живимо, рок критичар сматра да би све било другачије да смо ми „нека пристојна земља и имамо пирстојан режим“.
„Говори само једну ствар – лоша влада производи деобу међу људима, лоша влада корумпира људе, прави их слугама, робовима и потрчко екипу. Дакле, да је ово нека пристојна земља и режим, потпуно би нам било свеједно где свира Ник Кејв“, закључио је Јањатовић.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
