Славољуб Жарковић из Крагујевца има 64 године. Посао је изгубио у децембру 2004. године због две гумене рукавице које је, каже, купио на бувљаку. Вреде – 35 динара!
Овај металац, машинбравар и „универзални радник“ у „Застави“ је радио од маја 1972. године, у лакирници. После случаја с рукавицама остао је и без посла и без икаквих прихода.
– Радио поштено целог живота. Рукавице сам купио, унео у фабрику, а када сам излазио, на капији су ме зауставили. Нашли су две рукавице за појасом. Добио сам пријаву да износим државну имовину иако такве никад нисам задужио у фабрици – прича своју судбину Жарковић.
Узалуд је било и што је 380 радника потписало петицију да не добије отказ.
– На суду ме нико није слушао, рекли су ми да је исто да ли је неко осумњичен за иглу или за авион. А ја сам изгубио посао због 35 динара. Мојих. А директори, који су крали милионе, нису. У фебруару 2005. су ме послали кући. Нико ми није помогао. Остао сам сам – каже Славољуб.
За 33 године радног стажа никада није имао никакву мрљу на раду. Живи у насељу Трмбас.
Последњих година је оболео. Попустило му је срце, има повишен притисак. Ради у шуми на сечи дрва да би се прехранио.
На папиру који је доставио суду стоји да је задужио ципеле, радно одело, али не и гумене рукавице.
– Да сам хтео да крадем, не бих своје рукавице ставио за појас и излазио са њима. Таквих рукавица је било свуда, вукле су се по поду. По лакирници су се налазиле где стигнете. Бацале су се, газиле. А ја сам за своје страдао. Имао сам и сведоке, који су потврдили да сам те две рукавице ја купио. Ништа није помогло – разочаран је Славољуб.
Више не рачуна на то да ће неко да га запосли. Нарушено му је здравље. Стигле су га године. Али, не одустаје од тога да се сазна истина.
Небојша Радишић Блиц
