Почетна » За мало да погинем на Болечку пијацу

За мало да погинем на Болечку пијацу

Нова епизода Гроцке на пену од Дунава

од Сатирична Редакција
0 коментар

Недеља ујутру будим се око седам сати. Попијем са женом кафу и обучем се да идем мало да прошетам на пијац у Болеч.

То ми је некако по традицији да недељом идем на пијац, купим неке потрепштине за кућу, поразговарам са неким познаником и око подне се вратим кући. У пензији сам већ 5 година, па ми добро дође у ове дане да прошетам међу људе.

Уватим ти ја 304 аутобус код цркве и кренем. Одмах сам се изнервирао чим сам ушао јер било слободно једно место за седење само, и једна гузата комшиница претрча испред мене и седе ми на место. Ал реко нема везе и онако има пар станица до Болеча.

Изађем ти ја на станицу код Сласта, и таман да пређем улицу, нека колона аутомобила пролази никако да стану да пређемо.

На улазак у пијац видим неки штандови поређани све политички, ја реко ови да су донели паприку и лук да продају узели би лепе паре, овако се мајају за бадава.

Сколетеше ме двојица са плави прслуци кажу да су из СНС-а код Вучића, дадоше ми две хемиске оловке, упаљач и торбу све иштампано. Питају јел ћу гласам за Вучића, ја реко наравно да хоћу.

Нисам прошао ни 10 метара сколетеше ме неки момак и девојка, дају ми и они неко блокче, хемиске, упаљаче у неку торбу још већу него ову прву. Кажу да су из ССП-а, код Ђиласа. Питају јел ћу гласам за Ђиласа, ја реко наравно да хоћу, него за кога другог.

Па кад ми људи већ дају ове ситнице, па како да не будем пристојан да им не кажем да ћу гласам за њих, а и шта ме кошта.

Купим ти ја на пијаци кромпира и ставим у ону торбу СНС-а, а лук ставим у ову што пише ССП. Добро ми дошле да не вучемТаман сам завршио, прошетао мало, кренем ти ја кући полако и на излазу затекнем неку гужву, станем ја да погледам кад оно Ђилас главом и брадом. Прича како је он изградио Дом здравља у Калуђерици, Школу мост на Ади, па помену и мој Ритопек како су нас ови преварили на челу са Весићем за водоводну мрежу, како су нам раскопали улице и остало. Све бре тачно прича ко да живи у Ритопек, свака реч му на месту. Јесте да га не волим и не гласам за њега, ал све је у праву што рече и за ову нашу локалну власт да је неспособна и да би и чекић покварили ако им се да у руке.

Заврши он испоздравља се са нама и оде. И ја таман да кренем, кад неко рече сад ће дође и председник Гроцке да сачекамо. Ја реко таман лепо, да га питам баш кад ће да ми исплати дуг што сам предао његовој фирми трешњу прошле године.

Кад наиђоше дваестину њих, сви у плави прслуци обучени, ошишани на кратко и бре сви преко 100 кила живе ваге. Носе ти они неку кутију, то трешти музика из ње, расклонише оно мало људи што је остало од Ђиласа. Један држи кутију изнад главе и ја видим предцедник Панта прича у микрофон, ма пуца пијац како се чује.

Ја реко ајд да чујем шта ће да каже, шта ће опет да нас слаже, кад ти у моменту испред мене почеше ови са плави прслуци да ударају људе, неке усијане главе, прете, гурају и ударају, ја реко кренули редом да бију, па реко сад ће и мене, ја из страха подигнем оне торбе и вичем ја сам за Вучића.

Са колико је обезбеђења дошао председник општине Панта, не смем више ни да га питам за дуг, а камоли кад ће вода, ови његови одма бију.

Срећа моја ударише оне млађе тамо, ја прође без батина хвала богу. Видим ја нема нигде ни полиције, како сам истрчо из пијаце, ни сам нисам веровао, ко да сам млађи двајес година. Уватим ти ја аутобус и беж кући, још сам и оне торбе морао да кријем између ногу да не види неко шта пише, још и аутобус да ме бије неко.

 

 

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар

8 + 13 =