Смењују се царства, газдинства и племства – само се цигански точак окреће без застоја; циганска виолина не носи проклетство као богаташки накит (и руком и оком, радије посегнемо за накитом него за виолином – и то је неко проклетство, зар не?).
Циганин и од безвредне ствари направи грумен злата – богаташ и од грумена злата направи безвредну ствар; Циганин украде једном, поклони сто пута – и увек је лопов; богаташ украде сто пута, поклони једном – и увек је добротвор и хуманиста. Циганину мечка више значи него богаташу родбина (мечка једе и доноси – родбина једе и односи); Циганин зна о чему богаташ сања – богаташ не може ни да сања оно што Циганин зна;
Циганин цео свој животни пртљаг носи са собом – богаташ се са препуним торбама вуче по земљи, и увек му нешто недостаје. Циганин слободно гледа у небо – богаташ са страхом завирује иза сваког ћошка да ли га неко прати; Циганин на својој кући има стотину врата – богаташ има само једна врата (и то блиндирана, са шифром…). Циганин не зна да чита књиге, он чита људе и свакоме погледа у очи – богаташ се мучи са неразумљивим текстовима (да се каже како је начитан), али носи тамне наочаре и кад спава (да му се не види мрак у очима).
Циганин је најсигурнији када је свима пред очима – богаташу је тек тада живот угрожен; Цигани увек засвирају када им је најтеже – богаташи плачу кад им је најлепше; Цигани се бране виолинама, трубама, бубњевима и хармоникама – богаташ ни у клозет не иде без пиштоља, и свуда са собом води буљук телохранитеља. Циганину је неугашени опушак богатство – богаташа је срамота да изађе из јефтиног аутомобила…
Кад те Циганин гледа у очи, он проси – кад те богаташ гледа у очи, он гледа како да те учини просјаком.
Ненад Живковић
