С обзиром да смо јавно гласило, дужност нам је да јавност упознамо са сазнањима до којих смо дошли у вези намере општинског руководства Гроцке око приватизације два комунална предузећа битна за све становнике Гроцке.
Градска општина Гроцка је покренула поступак да се приватизује делатност одношења смећа и пружања услуга грејања, на читавој територији општине – приватнику.
Оно што одмах пада у очи јесте чињеница да се нико из општинске власти није потрудио да тако важну ствар представи јавности, тј. да обавести грађане да ће у следећих 25 година посао око одношења смећа и грејања бити поверен приватнику нити да их пита шта о томе мисле, да ли се са тим слажу и имају ли икакве предлоге, примедбе или било какве друге сугестије??
Обавијено велом тајне општинска власт је одлучила да кроз крајње сумњив тендерски посао повери приватнику одношење смећа и грејање у следећих 25 година.
У претходних неколико дана општина је огласила тендер за проналажење приватника који ће се следећих четврт века бавити одношењем смећа и грејањем са читаве општине. Сам поглед на тендерску документацију као и предлог уговора говоре да је у питању крајње сумњив посао, за који се може претпоставити да је организован само са циљем богаћења појединих политичких структура који данас управљају општином, а на челу са Српском Напредном странком .
Али пођимо редом:
-тендером је предвиђено да читаво капитално улагање на нивоу од 25 година износи 4.985.000 евра, као обавеза приватника за улагањем. Ако наведену цифру поделимо на број година и месеци долазимо до рачунице да улагање приватник износи 16.616,66 евра месечно, а за узврат му се поклања тржиште од 82.000 људи од којих треба да поврати уложена средства!!!!!!
– услови које приватна фирма треба да испуни да би добила престављају тек прави бисер поступка јавних набавки, тако да приватник нема обавезу да докаже да се икада бавио овом врстом делатности, да или да има икакав капитал који ће гарантовати да ће успешно обаваљати делатност за коју конкурише, већ су довољне само обичне менице које нису ничим наплативе првог тренутка када приватник дође у блокаду рачуна, а да не причамо да је могуће да фирму отвори са укупним капиталом од 100 динара!!!
– ни уговор који је предложен од стране општине није ништа мање скандалозан од самих тенедерских услова. Тачније општина као пратнер са 20% учешћа капитала у ново предузеће уноси некретнине и право на коришћење рециклажног дворишта, док о тржишту које јој је поверено одлуком Града Београда у уговору нема ни речи, испада да монопол за одношење смећа и обезбеђивање грејања за 82.000 људи не вредни ни динара??? Како??
Оваквих случајева у самој документацији о самом тендеру има на претек, истакнути су само најгрубљи случајеви, који показују намеру општинских власти да се поступак спроведе тајно и по сваку цену, питање је да ли је овде лични интерес локалних политичара за стварањем користи стављен испред интереса грађана?
