Дуго очекивано лето мало нас је изненадило. Тропске температуре које топе Београд последњих дана, ипак су највише погодиле мајсторе којима није лако да обављају физичке послове на 36-37 степени, као и возаче аутобуса од којих многи возе без климе.
Грађани се довијају на различите начине не би ли се сакрили од сунца и макар мало се расхладили. Флашице воде и лепезе постали су свакодневни реквизити, а неретко се виде и даме које се од ужарене звезде штите кишобранима. Ипак, упркос томе што они могу да се довијају, постоје и људи којима није баш најлакше да се изборе са овим врућинама.
– Возим без климе. Ко год вам каже да ми, возачи ових мало старијих аутобуса имамо климу, лаже вас. Ово је неподношљиво, али ко нас шта пита – рекао је један од возача аутобуса марке „Икарбус“ за ког каже да је стар више од 15 година.
Како је његов колега рекао, они су без климе јер се скидају каишеви који је покрећу. На тај начин, уштеди се и до 20 одсто горива, те су они осуђени да се са жегом боре како знају и умеју.
Ипак, они макар могу да рачунају на ваздух који ће их струјањем кроз прозор колико толико расхладити, док има људи који су осуђени да на сунцу обављају физичке послове.
– Шта да вам кажем, крвав је ово динар. По овим врућинама несносно је радити, поготово што радимо уз реку па је велика влага. Успемо да се склонимо у хлад на пет-десет минута по сату, међутим посао неће да чека па морамо да се вратимо раду – јада се један од мајстора који ради на уређивању шеталишта на Савској променади.
Ипак, ово је само једно од много градилишта у Београду, и просто се не зна на ком је мајсторима теже, овде уз реку или онима који су окружени бетоном са свих страна, као на пример мајстори на Славији, односно у Булевару ослобођења.
– Ем је врућина, ем је упекао бетон. Ни сам не знам како издржавамо. Расхлађујемо се водом и с времена на време побегнемо испод дрвета. Мучимо се, али шта је ту је – речи су радника у Булевару ослобођења.
