Можда је боље питање ко константно смешта Зеки Роџеру? Логично би било да му смешта, или бар покушава да му смести, неко ван круга блиских зекана.
Логично, али није тако. Колико год се Зека трудио да остави утисак стаменог, одлучног и надасве исправног, увек се појави неки блиски зека, пингвин или бизон који му помрси кратку причицу или рецитацију. Увек га натерају на потез више и на перформанс више.
Труди се Зека, али и сам почиње да брља. Све више и више. Хоће да одбрани оне који газе „неку младост“, али на погрешан начин. Каже да сви који траже да се хапсе ти враголани за воланом треба да се умију ладном водом. Каже још: у којој то земљи има да се хапси онај који је ишао својим путем? Кад мало боље размислите, човек је у праву. Сви који су покосили пешаке или путнике у другим колима не треба да одговарају јер су сви они ишли својим путем. Има неких примера у пракси. Некоме се испречио бруцош, некоме пешак, некоме девојка на пешачком, а некоме путнички ауто, али то су само финесе. Битно је да се иде својим путем, а ко се испречи – жао нам је, судбина.
Њему блиски, који не знају ни да је Јарково – Јаково и да Јадар није планина него река, одлично знају ко је рођен 14. фебруара и одлично разумеју шпански, поготово када им у званичним посетама, мимо строгих протокола, слободно прилазе војници који на течном српском изговоре: „Зека Роџер – пријатељ.“ Шта ћете, Јужна Америка, земље у којима влада превише демократије, па и војска шврља где хоће и заскаче кога хоће. Ипак су се пробудиле емоције према светски познатом лику. Није Зека било ко.
Шта Зека да ради када чује да Србија може напрасно да добије обавезу да плаћа алиментацију, или издржавање, свим старатељским породицама за сву децу за коју су родитељи мислили да су њихова, а испоставило се да су државна? Е, сада је проблем. Децу су рађале мајке, то је јасно, јер у нормалним породицама мајке рађају – пошто су женског пола, имају јајнике и још понешто, а очеви дају свој допринос – јер су мушког пола, имају тестисе и, такође, још понешто. Тако смо ми учили у 20. веку. Испада да су те мајке у новом миленијуму децу подваљивале неким мушкарцима, тј. очевима. Ови наивни нису схватили да је Србија напредовала и мислили су да су деца њихова. Нису испитивали ДНК. Веровали су јер нису пратили трендове. Мислили су да им се поклапају све везе и да њихова деца у ланцу ДНК имају А-Т-Ц-Г, односно, аденин, тимин, цитозин и гуанин, а испада да имају К-К-О-В (Карлобаг, Карловац, Огулин, Вировитица). Наука у чуду.
Ево и сада, одједном, неким умнима паде на памет некакав саветодавни референдум. Не референдум да се „шума“ изјасни да ли да се Зека отера из гаја, него да ли је популација за то да се покрене иницијатива за исељавање Зеке са ливаде. Толика је то сујета да ни право питање не смеју да поставе.
Зека се опет завртео у свом трку и није схватио да нико није тражио никакав референдум нити изјашњавање, јер интелигенцију не занима та врста ф(л)оре, а ни фауне. За њих Зека није битан. Њих интересује да се поштује закон на ливади и да свако ради свој посао. Да пчеле раде своје, да птице слободно лете, и да трава остане трава, а да не постане одједном изузетно лековита и иновативна. Да Лија тужи, да Меда приводи, а Сова да пресуђује. Јеси ли брстио шуму и да је због тога пала грана? Јеси. Ај’ сада у апс. И толико. Јел’ да да је просто?
Маните нас шаргарепа, а и штапа. Много смо се ми већ натрчали да је стигнемо.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрција, карикатура Жиг инфо/вештачка интелигенција
