Ушли смо у последњи месец у години. Већ деценију иза нас, овај и претходни месец је био један од „најбољих“ што се информација тиче. На дневном нивоу, пристизало је десетине информација – од комуналних проблема, преко разноразних страначких злоупотреба, до озбиљних сукоба кланова међу напредњацима.
Међутим, ако погледамо статистику прстиглих информација, новембар месец је био „празан“ са информацијама, барем што се „политичких дешавања“ и „инвестиција“ тиче. А у Гроцкој видљиво је да је све труло, као што осликава ова насловна фотографија кошаркашког терена“Иван Паунић“ који се „раздвојио на пола“ и нико да га поправи.
На дивље депоније које су свуда око нас, некако смо се и навикли. Више нас мрзи и да их фотографишемо. Инспекција у Гроцкој већ одавно није инспекција која заводи комунални ред, већ искључиво страначки. Тако је и са свим другим службама.
Једино од активности што се може видети на друштвеним мрежама јесте свакодневно сликање новог председник Др Саше Чапрића. Стиче се утисак да је Чапрић одушевљен фотоапаратом. Направио је председник Гроцке и сопствени профил на инстаграму којег је именовао , у складу са функцијом „председник-гогроцка“, како би могао да објављује те силне фотографије.
Кошаркашки терен Иван Паунић, данашње стање
Исте те фотографије указују и на трагедију овог грочанскога народа. Обични људи, да би решили свој проблем јер институције не функционишу, јаве се на „разговор са председником Гроцке“. Уредно се све то фотографише и избаци на друштвеним мрежама, али оно што не постоји јесте податак колико је заправо председник решио проблеме грађанима? Ако би се радила статистика, проценат би био на статистичкој грешки.
Претходних година били смо сведоци разноразних подела пакета најстаријима, социјално угроженима и осталима. За најмлађе је већ био објављен распоред „зимских чаролија“, поделе пакетића и осталога. Ове године у „никада већем буџету“ са докторским вођењем општине, од свих тих (зло) употреба ни трага ни гласа.
И у самој згради општине је јако тихо. Поједине начелнице су већ послале своје биографије приватним предузећима и очекују да ускоро напусте своја радна места. Уколико желите да завршите нешто у ГО Гроцка, што се тиче „папирологије“, то вам је као немогућа мисија.
Оно што је још чудније, престало је и да се лаже. Па тако нема више ни лажних обећања за Спортску халу, вртић у Умчарима, амбуланту у Винчи или „уклањању сплавова са Грочанског кеја“.
Опустели су и Месни и општински одбори напредњака. Све је мање чланова, а све више „придошлица“ који данас држе транаспарент против „жутих олоша“, истих оних од којих су јуче пребегли. Оних што су годинама уназад „обилазили прагове“ и радили на терену, њих више нема. Заћутали су.
И баш таква тишина , од када су напредњаци на власти, никада није била. Неко зло се надвило над нама и осећа се у ваздуху. Од тог осећаја, народ је занемео. Право је питање, говори ли нам оваква ситуација нешто? Они који треба да се првенствено запитају јесу напредњаци. Када погледају иза себе, где су некада били, где су данас? Има ли будућности и шта су иза себе оставили? Не заборавимо да су они на власти дуже него што је Милошевић био.
Једино што је охрабрујуће што, за сада није избио никакав рат, али све мирише да ће први пут у Србији доћи до оног правог грађанског. Веља Илић је једном рекао: „да крадуцкате мало, па да вас разумем“, то би данас требало да звучи овако: „да лажете мало, па да вас разумем“.
Жељко Маторчевић
