Крајем новембра, а и у децембру сам напоменуо да ће избори за Београд бити интересантни и да ће се вероватно поновити. После избора сам написао да је „Ми“ део Вучићевог пројекта и део излазне стратегије. Време одмиче и ствари се полако кристалишу.
Оно што су „Ми“ били за ове изборе то је Милица била за предходне, само није било потребе да се одмах активира.
Не желим да кажем да су сви из „Ми“ ушли у ову групацију знајући шта се дешава али неколико њих јесте. Неко мора да је знао да избори нису игра и да то кошта а ипак се, како Несторовић рече, ушло са веома скромним капиталом од једва шеснаест хиљада евра. Сви који су икада радили изборе јасно им је да је ово тотално неистинито и да ни општинске изборе, групе грађана не могу да одраде без много веће суме ако мисле да стварно дођу до сваког гласача.
„Ми“ је имао приступ телевизији са националном фреквенцијом а и сумњам да су у оном гласачко-туристичком походу у Децембру успели да се огребу за мало бенефита како би постали важан фактор. Постали су важни али онда се показала једна друга слика.
Флерт са СНС и жртвовање једног од њих да би се испитала јавност и реакција Европе и остатка света био је део плана. Ако нема реакција МИ улази у власт а ако крене неко затезање онда МИ остаје доследан и ево нових избора. Пијун је жртвован али остале су јаке фигуре. Може се наставити партија са краљем, коњима и топовима а да ли је краљ, краљ или је само Арлекино који се без кожне маске и капе представио грађанима, видећемо. Овај брадати Арлекино, ће можда напокон узети штап са којим је у „Комедија дел арте“ мењао сценографију представе и променити и скупштинску већину после следећих избора. Плашим се да ће следећи избори бити Арлекинада са грубим и комичним ефектима и јефтиним шалама а да ће нам смех нестати са лица када схватимо какви су актери представе.
Један о њих, из „Ми“ гостујући код Љљане Смаиловић рекао је да Вучић неће прихватити једног или двојицу издајника и да неће хтети да прекрајање воље грађана, а то није ништа друго него, поред рекламе за поштење председника, најава нових избора. „Ми“ не знају шта ће „Ми“ хоће, али одлично знају шта Вучић НЕЋЕ.
Категоричко одбијање коалиције са Ђиласом није порука Ђиласу него Европи да опозиција нема никакве шансе, а да је коалиција са СНС опција под јасним условом. Порука да ако опозиција крене у насилне демонстрације „Ми“ ће дати подршку Вучићу и то је био јасан сигнал европским предаторима да ни у ком случају не помисле да силом изазову пад система. Тако се отворила само једна компромисна могућност а то је да се избори понове. У те изборе улази победнички СНС са својим новим покретом и сенка од СПС-а. По мени улога „МИ“ у смиривању европских страсти је имала значајну улогу. „Ми“ мисле да могу да направе и бољи резултат јер је десница разбијена и да ће сви ти гласови деснице отићи њима, али да ли ће бити тако сазнаћемо у мају или почетком јуна.
Шта ако грађани схвате каква је ово игранка? Шта ако схвате да су МИ сада препуни Карићевих чланова и да од оног „Ми“ нема ни „М“ него ”М” полако постаје “К”. Шта ако се грађани запитају ко је тај ко је могао да да сагласност да се од једног коалиционог партнера напредњака одлије чланство у „опозициону“ групацију? Да ли ће неко помислити да иза тога стоји неко моћан ко сме да се игра са таквим стварима?
Видећемо како ће то све бити и да ли опозиција ради нешто по питању Србије или Београда на чије чело желе да дођу. Мислим да не ради. Шта више, сваки потез овакве „демократске“ опозиције учвршћује Вучића на власти. Интересантно је колико „опозиција“ не зна ништа. Можда зна али их више интересује Америчка амбасада, или нека друга, него мишљење гласача у Београду.
Фарса за фарсом. Сваки потез је корак уназад од београдског трона. Паљење свеће испред Руске амбасаде није био гест туге за изгубљеним „саборцем“ и борцем обојених револуција, него задатак да се покаже да се поштује исти налогодавац. Греота је када било ко умре, али какве везе има Ђилас, или Борко тј. Борислав, или како се већ зваше, са Наваљним ? Нема, али ту представу треба неко да види, читај Кристофер, и да каже браво момци ви сте на линији политике САД а против Русије. Ви треба да будете против Русије јер су вам Руси браћа и пријатељи а ми ћемо да вам опростимо што смо вас бомбардовали.
Зашто такозвана „демократска опозиција“ ради све што није у интересу Србије? Зашто траже победу преко запада а не преко грађана? Да ли мисле да додворавање Хилу или неком другом може да доведе до победе у Београду? Зашто им је политика Америке и став о Косову дражи него став Русије о том истом Косову? Зашто им је „милосрдни анђео“ НАТО пакта примамљивији него војна неутралност. Зашто Србија мора да изгуби своју државност и теритиријалност да би била део неоколонијалистичке творенине под називом ЕУ?
Докле год „демократску опозицију“ воде овакви, Вучић ће владати, и то не зато што је Вучић диктатор или гушитељ слобода и права и не дозвољава њима угњетаванима да раде шта хоће, него зато што је то једна затворена скупина људи која не даје ни мало простора да се појави неко нов а просрпски оријентисан.
Ако се понове избори за Београд, а вероватно хоће, Вучић ће победити са солидном разликом и неће му требати ни окрњени „Ми“.
Тако сада ствари стоје.
Горан Пекарски
