На једном од састанака, најтеже је било објаснити представницима ОДИХР-а како функционише власт у Србији. Још теже је објаснити шта се дешава у Гроцкој. За њихов демократски свет, овдашња дешавања су непознаница чак и за земље тоталне аутократије, јер тамо се доносе закони који регулишу владавину вође, док је овде код нас једно на папиру, друго у релности.
Тако у Гроцкој имамо председника ОО СНС-а Гроцка, Драгана Пантелића, који је и бивши председник Гроцке. Папиролошки, Пантелић је неко ко руководи Општинским одбором напредњака, али у реалности је само бивши председник, који се за ништа не пита. Локалним одбором напредњака председава директор „Паркинг сервиса“ из Београда, Андрија Чупковић.
Непосредно након последњих избора, поставио је Чупковић и руководство у Гроцкој. Од председника Др Саше Чапрића, преко његовог заменика, па до локалних министара и помоћника. Затим је неста без трага и гласа, једностовно се више не појављује.
Новопостављени кадар добио је директиву како да се понаша и да „нема одступања“ и то је све што је владалац из сенке одлучио.
А у Гроцкој, поред нагомиланих деценијских проблема, стижу и нови. Ту су сада и сплавови које је наводно нови председник Гроцке уклонио, али само за јавност. У релности оно су и даље на Дунавском кеју. Нема воде, нема Спортске хале, вртића. Сви чекају да им директор Паркинг сервиса изда упутство за рад.
Ако неко мало и искочи из колосека, као што је млади заветник, који је без саветовања са онима који су га и поставили на то место, обишао центар за социјални рад, добије одмах пацке.
И тако, Гроцка гори са старим и новим проблемима, а директора нема. Калигула јесте први поставио коња за сенатора, али и ми коња за трку имамо.
Жељко Маторчевић
Насловна фотографија: Фотошоп- Илустрација
