Све је ово већ виђено на самом крају 20. века. Да ли је могуће да нико није извукао никакве поуке из тих догађаја? Ако је 5. октобар имао нијансе обојене револуције, сада је тотално супротно.
Тог фамозног 5. октобра против српске власти се дигао народ коме је све дозлогрдило. Дојадило народу да га лажу, да му прете и да му бију децу на улицама. Смучили су се народу бахати функционери, државна елита и владајућа династија. Дозлогрдило раји да трпи и председника, и кумове, осталу родбину, као и булументу око њега. Али тада српски режим није имао пријатеље у свету. Није имао пријатеље у Европи за разлику од сада. Тада је постојала јака воља да се режим у Београду смени. Сада су готово сви европски лидери пријатељи српског народа, наших природних богатстава и „јаке“ економије.
Сви су нашли нешто добро у новом „економском тигру“. Када је тако, зашто се стално спомиње „специјални рат, хибридно деловање и асиметрично деловање“? Добро се зна да су то механизми које најчешће користи Запад, али само тамо где им је интерес. За такво дејство имамо пример актуелних дешавања у Румунији, око председничких избора, а за најновији пример неуспеле обојене револуције имамо Грузију, где је бивша амбасадорка Француске у Тбилисију постала председница Грузије, па на истеку мандата покушала да оспори изборну вољу Грузијаца.
Ово сада није обојена револуција. Није обојена револуција довела до пада надстрешнице, нити је обојена револуција организовала вређања и малтретирања грађана од стране маскираних силеџија. Није обојена револуција дуго ћутала о документацији реконструкције железничке станице. Није обојена револуција рекла да се надстрешница није реновирала. Није обојена револуција послала поруку да деца нису власништво родитеља и није она запретила професорима да, ако не буду држали часове, неће радити у школству.
Није обојена револуција кренула са Јадром и обећањима Немцима, и претпостављам, како би се у што краћем року нашла замена за украјински литијум из рудника Шевченко који су Руси, пре неки дан, преузели у склопу СВО-а и ослобађања Донбаса. Није она већину јавних набавки ставила под ознаку „тајна“, а такође није ни оформила некакве, до пре неки дан непознате, скупине које себе називају „Лојалисти“. Коме су они лојални ако Србија није знала да они постоје? Заклињу се у цркви на верност. Коме?
Није студентима пало на памет да најаве формирање „Београдске службе безбедности“. То је презентовано као брига за децу, али у ствари је против Устава и више личи на паравојну или парабезбедносну организацију која би штитила… Кога? Можда би се припадници БСБ-а регрутовали из редова „Лојалиста“ како би ови имали подстрек и „лојалну“, тј. масну сатисфакцију. Свима значке и овлашћења. Значи, имали бисмо Комуналну полицију, Лојалисте и БСБ. Сви у служби реда, рада, дисциплине и заштите комуналног поретка. Ти ли си то, Румунијо, нисам те одмах препознао.
Није обојена револуција кренула у организацију EXPO-а и предвидела трошак од скоро 18 хиљада милиона евра. Није обојена револуција обећавала роботе курире и летеће таксије. Није обојена револуција признала документа и таблице тзв. косовске државе. Није обојена револуција потписала Бриселски споразум и испунила све из Охридског споразума. Није обојена револуција изгубила српско правосуђе и полицију на Косову, као ни школство. Није обојена револуција изгубила српске банке, пошту и валуту. Није она заборавила на Газиводе и прихватила позивни број. Нису оволики промашени случајеви на важним позицијама одлука обојене револуције.
Није обојена револуција отворила па затворила пут Крушевац–В. Бања. Није обојена револуција отворила па одмах кренула са реконструкцијом пута Шабац–Лозница. Није она радила потпорне зидове код Предејана, па се блато излива када пада јача киша. Није обојена револуција крива за Савамалу. Није омладина дошла на идеју да замени свој радни народ неким другим „радним“ народима.
Своје људе плаћамо бедно и терамо их у Европу, а под идејом „Западни Балкан“ увозимо се Албанци и Македонци. Тај филм нећемо гледати, јер за Македонце и Албанце ми нисмо Запад. Наравно, ту су и Бангладешани, Индијци и ко зна још ко, јер и они оданде беже од неких својих, као што наши беже од ових наших, а послодавци су стимулисани да их приме јер за њих имају 30% умањење доприноса. Лако може да се деси да врло брзо добију право гласа, и ето солидне подршке. Како би Лечић у филму „Три карте за Холивуд“ рекао: ако треба, заменићемо и народ. И ето, кренуло је.
Па када није обојена револуција ово све урадила, ко је онда све ово урадио?
Да није 21. век, власт би тотално другачије реаговала. Можда не за 6 до 7 „змијских“ секунди, али потрудила би се власт да се то заврши у што краћем року. Како? Има начина.
Сећамо се ми деведесетих, сузаваца и пендрека. Сећамо се маски и бејзбол палица по грађанима док чекају превоз. Сећамо се и тенкова на улицама Београда, али се сећамо и багера, и још много чега.
Једна ствар је сигурна, а то је да ниједан режим, ниједан систем није опстао којег нису подржавали становници главног града.
Мислите о томе!
За Жиг инфо:
Горан Пекарски
Насловна: Архива/5.октобар/профимедиа
