…Човечанство се заправо враћа на фабричка подешавања уз помоћ технологије која се нуди на сваком ћошку и мисао више нема тежину, а камоли неки већи значај. Физикус је меродавна јединица, слике лепих жена и мушкараца побирају аплаузе.
Од културе се прави лакрдија и конкретно у земљи Србији се качи новогодишња расвета три месеца пре саме нове године да би прорадила два месеца пре тридесет и првог, док у истом тренутку жвалаво, уличарско говедо нуди народ као јефтину радну снагу по свету, а жене тог народа нуди као „допадљиве“…док се доносе закони о „добровољном донаторству органа“ и обавезној вакцинацији деце под претњом новчане казне и казном затвора.
Ко под називом „писац, књижевник, песник“ замишља неку аморфну мисаону машину која живи „у неком свом свету“ заправо није никад схватио да то никад није била, нити ће икад бити дефиниција човека која се бави писаном речју, већ једног скарабеја који глуми књижевника, јер га је неко научио да је тако најлакше пролазити кроз живот, иако је ментално оболео.
То је увреда за средину у којој живи, за народ и за државу, а и за целокупно човечанство, јер заиста смо презасићени разним ретардираним фантазијама ваших болесних копија ума величине зрна пиринча којима нас убеђујете да је грожђе кисело само зато што не можете да га дохватите, јер сте сувише мали.
Како год да се окрене све се своди на једноставну поставку, а то је за шта, а не за кога, се залажете. Ако сте одлучили да се својим назови-књижевним радом залажете за уништење људи онда сте противници живота. А ако мислите да ће живот да вас трпи и да трпи све оне муке које му наносите онда сте у опасној заблуди, јер као што ви кидишете на саму есенцију живота средствима која сте противприродно присвојили, или украли, или отели од правих власника тако ће стрпљењу доћи крај и живот ће се покренути у силовитом напону против вас. Ако нисте схватили о чему је овде реч подсетићу вас да постоји изрека „незнање не штити од казне“ и да сте ви који ово читате препознавајући себе већ заведени у имагинарни списак оних који уништавају живот и чијим нестанком би свет одахнуо од олакшања. Дакле, маните се више те глуме и скините нам се с курца са тим својим его-триповима о својој дијаречној потреби да се олакшавате у мозак оних који траже живу реч, здраву мисао и схватање ствари заснованих на правдољубивости и истинољубивости која обезбеђује наставак живота уопште. Схватите да би свима било лакше да вас хране, поје и купају, него да читају ваше морбидно и противживотно просеравање. Јер, године и деценије вашег наметања некултуре, бахатости и просташтва су у комбинацији са немаштином, болестима и општим незадовољством једна изузетна подлога за стварање другачијег окружења у ком ће моћи нараштаји који долазе да продишу како треба. Ако сте толеранцију схватили као слабост, па се још до те мере осилили да увек и свуда гледате само задовољство својих усраних гузица по цену живота других, онда не остављате другима никакав маневарски простор да вас избегну и да преживе. Ви који „живите у својим световима“ стварате подлогу злу које се шири, а ви који „избегавате озбиљне теме“ сте најобичније пичке које на тај начин помажете злу тако што се правите да не примећујете шта се око вас дешава. Они који се праве да се ништа не дешава док смрт куца смрдљивим канџама на врата и треба да јој се придруже и неће проћи много и појавиће се људи који ће у томе да им помогну.
Колико год да вас ваши трипови гурају да радите то што радите, живот се неће предати ни вама, нити било коме, будите уверени у то и немојте после „ми смо се само играли“ или „ми нисмо знали“… Довели сте све око себе у ситуацију да морају да се бране да би преживели и нико неће жалити за вама кад вас не буде више било, јер својим нестанком ћете учинити добро дело и за књижевност и за културу и за народ и за државу и за живот уопште, или како би ови „вечни“, којима се толико дивите, рекли: „На почетку беше реч“.
Крај
Освалд Томовић, Гл. и одговрни уредник konkretno.co.rs
Насловна фото: Олга Томовић
