Постоји велика шанса да СПС после следећих избора направи заокрет и оде у загрљај садашњој опозицији. Наравно, да би се то десило, мора доћи до промене у врху СПС-а.
Напредњаци су имали план да истопе СПС и да увлачењем на јединствену листу навуку старије гласаче Социјалиста да гласају за листу СНС-а. Својевремено се то дешавало са Милошевићем и Шешељем када се агитовало да гласачи подрже листу радикала и то се десило. Једном када овакав профил гласача да свој глас некоме, он после тога тешко мења мишљење. Задржавају се на тој фреквенцији док не добију нови импулс, или директиву, или док не схвате да је ђаво однео шалу као сада. Социјалисти су то поново урадили 2024. утопивши се на листу СНС-а. На следећим изборима, СПС самостално тешко да ће прескочити цензус осим ако се не деси нешто што ће вратити гласаче назад. То нешто се зове „реформа“ и смена генерација на челу странке.
Напредњаци су свесни те могућности и полако покушавају да створе утисак у свом чланству да им СПС смета и да само губе са њима. Постепено се на састанцима просипа прича да треба изгурати СПС из загрљаја великог брата. Све је то осмишљено да би се створио утисак да је СНС отерао СПС, а не обрнуто, јер Боже мој, то не сме да се деси. Ко може да окрене леђа оваквој политичкој и „интелектуалној“ сили?
На Гроцкој се појавила пукотина и створио се утисак да се тако нешто дешава. До скоро, пред скупштину, сви су се скупљали и имали заједнички састанак на коме се договарао наступ. Сада је то изостало. Свако у своје просторије. Изостао је заједнички договор о наступу, што се и осетило међу одборницима. Председник скупштине је пробао да ствара атмосферу заједништва и међусобне одбране, али то није испало баш како треба и изгледало је једнострано. Да је неким случајем опозиција напала СПС, верујем да би реакција, и онако немуштих и бледих напредњака, изостала. Јављао се сироти председник општине, ширио руке, калатио хвалећи себе, али није оставио утисак одбране политике коју сада већ малаксала СНС покушава да пласира. Све се свело на одбрану сопственог лика и дела, мада од тог лика и дела не видесмо много. Наравно, ако изузмемо велику љубав према народној музици и енормној суми за грочанске свечаности, коју је општина дала да се појави „један“ певач, а да се притом посебно плати организација, посебно бина, посебно расвета, агрегат и ограда. Још се неко похвалио како му је и авионска карта плаћена да би се удостојио да пева у Гроцкој, и ко зна шта још ту плаћено. Ево, десила се и ова брука са српском новом и концертом у центру Гроцке. Тридесетак људи, а од тога пола из обезбеђења. Нису дошли ни чланови. Пуца се по шавовима.
Биће интересантно када се једног дана отвори то питање, али о томе ћемо други пут.
Поједини напредњаци полако покушавају да се дистанцирају и да бар у овом, по СНС немирном времену, оставе утисак да нису експоненти ове власти јер се плаше да, када дође до промена, неко не покрене питање њихових квалитета и адекватности за послове које сада раде. Има ту пуно очијукања и лепих порука, али још увек постоји страх од репресије из сопствених редова ако се то открије. Још увек се званично заклињу на верност, али и то само у окружењу које то од њих и очекује. Где то води? Видело се у октобру 2000. године.
Исус је Петру рекао да ће га се Петар три пута одрећи пре него петлови зором запевају. Тако и би.
Тако ће и овде бити.
Горан Пекарски
