Наиме, обзиром да сам годинама био мета специфичног прогона у којем је између осталог учествовао и декан Бранислав Ристивојевић али и други појединци који се неколико дана препуцавају путем медија и тиме озбиљно политички узнемиравају све нас који смо похађали тај факултет, поготово мене који сам се толико борио против њих.
Подсетио бих јавност да је разрешени декан Бранислав Ристивојевић константно, тенденциозно и то годинама практично од момента од када је ступио на дужност Декана, доносио тешко незаконите одлуке на моју штету што су судови у више пресуда утврдили.
На тај начин разрешени декан је учествовао у својеврсном прогону, на најгрубљи начин кршећи ми људкса права те дубоко сматрам да је скандалозно да се такав човек на неки начин скрива иза било које политичке организације или државе била она Руска Федерација или Немачка. Особито јер предмет спора није, или у најмању руку није искључиво одлазак у амбасаду Руске Федерације, већ колико смо могли да видимо у медијима Ристивојевићу се стављају на терет озбиљна друга конкретна дела.
Препуцавања тих људи, које већ данима слушамо нису нимало пријатна тема већ нека врста узнемиравања јавности. Овакве узајамне оптужбе требало би да буду снажан сигнал и ништа друго до иницијатива Јавном Тужилаштву, МУП-у и осталим органима безбедности, укључујући Републичку и Покрајинску просветну инспекцију и Државну ревизију, а посебно истраживачком новинарству да добро преиспитају пословање тог факултета и приватно пословање људи који се скривају иза тог факултета, на шта већ годинама позивам.
На тај начин би се ово, рекао бих, вулгарно препуцавање које гледамо, сместило у цивилизоване оквире – Полицију и Јавно тужилаштво односно Специјално тужилаштво као и остале надлежне институције. То је тежак скандал за Правни факултет у Новом Саду, и сматрам да ријалити циркус који нам приређују ти људи наноси несагледиву штету људима који су похађали тај факултет, односно који га погађају и који ће га похађати. То је брука за државу по свим аспектима.
Како унутрашњим тако и међународним аспектима.То је доказ да је Правни факултет у великој мери разорен и у оваквом стању не може да функционише. Дакле, или неко од тих људи треба да већ једном одговара или такав факултет треба да се затвори – или су пак Јавно Тужилаштво и надлежни органи дефинитивно мртви!
О етичком поступању Проф. др. Бранислав Ристивојевића довољно говори чињеница да ми је прошле године упутио бизаран уцењивачки допис, који сам показао медијима где ме је условио да ће ми издати уверења о положеним испитима и исписницу, које годинама није хтео да ми изда на мој захтев, само у случају ако ја повучем тужбе против Правног факултета.
Потписао је дисциплинску пријаву против мене, затим, сам одлучивао о истој по принципу кадија те тужи, кадија ти суди, Изрекао ми је меру суспензије од три године коју је након што је разорена пред Управним судом изрекао поново и наложио да морам казну да служим из почетка! Да би на крају укинуо суспензију услед четврте пресуде Упрвног суда и реакције Заштитника грађана. Такво ругање са правом и правдом не треба да се заборави. Чврсто сам уверен да својеврстан ријалити који нам приређују ти људи у моралном смислу боли сваког пристојног грађанина, родитеља који шаље своје дете на тај факултет а можда понајвише нас који смо студирали на том факултету, борили се за тај факултет и борили се поготово против тих људи! Мислим да је од интереса да се спречи потенцијално замајавање јавности односно у овом случају извесно. Или Ристивојевић говори истину или Драган Милков са осталим професорима који су изгласали разрешење говоре истину. Нема средине. Дакле, некоме од њих дефинитивно није место у академској заједници!, наводи се у саопштењу Стефана Карановића.
