Шта је то што кочи ПОЛИЦАЈЦЕ да раде свој посао и како напокон реформисати МУП Републике Србије, а све у интересу грађана и целокупне безбедности Републике Србије.
Много пута до сада имали смо прилике да чујемо и видимо разне предлоге од стране разних “ стручњака“ за безбедност и дипломатију. Већина тих „стручњака“ МУП Србије видела када оде да извади личну карту, пасош, возачку дозволу, а део њих који себе називају стручњацима, и јавно се тако представљају за јавност свој радни век провели су само шетајући по ходницима МУП-а, па због свог посла- не рада, и не заинтересованости, нису имали прилике да виде како МУП уопште функционише.
Једно је било битно, сигуран државни посао-хлеб без мотике, радио не радио свирати радио-пензија. Оно што би још навео, полицијски посао је класичан занат, који се као шегрт учи од најбољих мајстора који Вам свој посредно и непосредно знање преносе у раду на и ван терена. Поред најгорих кадровских решења, основни проблем је сама регрутација и селекција будућих припадника МУП-а Србије. Безбедоносне провере кандидата се већ дуже времена не раде темељно већ шаблонски и на телефонски позив, у смислу мој мали пиши позитивну проверу. Други проблем су свршени академци са Криминалистичко Полицијске Академије познате као ДЕБИЛАНА.
Пример за 4 године студија, питомац ДЕБИЛАНЕ из ватреног оружја испали свега 60 метака, да не говорим о другој врсти обуке. На тој ДЕБИЛАНИ питомцима непредаје ни један озбиљан бивши оперативац-полицајац-специјалац који је каријеру градио на улици-терену, борби против терориста, на ономе где неко није смео да привири, ризиковао живот, милион пута био у разноразним ситуацијама где је могао живот да изгуби, и ЛИЧНО хапсио највеће криминалце-терористе, од којих је и сама држава некада дрхтала. На тој Дебилани предају тзв. стручњаци из цивилства који о систему безбедности знају само из књига, или они који су били у служби али као канцеларијски пацови, пискарајући цео живот као судски записничари, бежећи од терена, улице, криминалаца акција итд.
Трећи проблем припадника МУП-а Србије је да годинама ПОЛИЦАЈЦИ су судски позивари, поштари, достављачи и све друго осим ПОЛИЦАЈЦИ.
Зашто?! Зато што поштар, судски позивар док пије пиво у кафани, одговара да није могао да уручи позив предметном ( а могао је), онда суд тај предмет шаље полицији да изврше теренску проверу, и ако нађу предметног истом уруче позив, пресуду, решење. Један позорник за месец дана дужи и по 20 ДЕБИЛНИХ предмета, и уместо да је на улици и превентивно делује по криминалу и јрм-у ( јрм- јавни ред и мир), он изиграва прво поштара, а када се врати у станицу онда глуми судску чукаљку-записничара. Такође је са полицајцима из ауто патрола, уместо да делују по криминалу и ЈРМ-у, они раде поштарско судско позиварски позив. Када се нешто деси, па сви питају где је била ПОЛИЦИЈА?!? Па мењала поштаре, судске позиваре и достављаче, ето где су били.
Четврти проблем МУП-а Србије су управни послови.
Свуда у свету личне карте, пасоши, возачке дозволе издају се у матичним општинама, само у Србији то се издаје у МУП-у. Веома просто да би се растеретиле полицијске станице Управа за управне послове се издвоји из станица полиције у локалну самоуправу-општину. За шефа управних послова у општинама постави се лице из статуса ОСЛ овлашћено службено лице, које контролише раднике на шалтерима који су у статусу ОД одрећене дужности.
Пети проблем је Сектор за ванредне ситуације – Ватрогасно спасилачка бригада.
Многи од вас не знају да сами ватрогасци не смеју поступати, без присуства бар униформисаног једног полицајца, јер нису у статусу ОСЛ. Сектор за ванредне ситуације дефинитивно треба издвојити из МУП-а Србије или као Владину агенцију за ванредне ситуације, или као посебно министарство-налик на Руско министарство за ванредне ситуације.
Шести проблем самог функционисања Полицијских Управа великих градова у Србији, јер зависе од МУП-а.
Оно што треба урадити и чиме се повећава сама безбедност и ефикасност, јесте да четири највеће полицијске управе у Србији Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац буду независне од МУП-а, и да начелници ових полицијских управа непосредно за безбедност грађана и њихове имовине одговарају ГРАДОНАЧЕЛНИЦИМА тих градова, налик на New York Police Department, L.A. PD, CHICAGO PD итд.
Седми проблем МУП-а, којим се нико годинама озбиљно није бавио јесте укидање полицајца позорника.
Превазиђен је тај систем одавно. Данас свуда у свету најефикаснији су полицајци у цивилу тј. у грађанским оделима. Сама појава што више униформисаних припадника полиције на улицама градова светских метропола, на западу се сматра да држава није безбедна. Грађани требају да се осећају безбедно у сваком моменту, без обзира да ли визуелно видели униформисано лице или не.
Осми проблем МУП-а Србије је Жандармерија, која незванично делује као самостална организациона јединица.
Основана је као паравојна формација која је обучена за руралну и урбану борбу. Када се реално погледа они нису ни полицајци, а нису ни војници, они су нешто између. Бројно стање, колико је мени сада познато, из сва четири одреда Београдског, Новосадског, Краљевачког и Нишког око 8-9000 припадника. Зашто све више полицајца жели да пређе у жандарме, једини разлог јесте плата.
Владимир Савић
Шта треба урадити са Жандармеријом?! Једноставно или основати државну агенцију за мировне мисије у чијем саставу би били припадници Жандармерије, или их ставити тј. припојити Министарству Одбране. Управу за обезбеђење лица и објеката дефинитивно треба угасити, јер реално нема потребеза њиховим постојањем, пошто су КОБРЕ припадници Војне Полиције за специјалне намене у томе неприкосновени. Самим тиме да се та управа угаси, људство које седи на кућицама амбасада и чека пензију, пребаце се у станице полиције опште надлежности, а њихов посао у целости преузму људи из Владине агенције у којој би се припојила жандармерија, који би између мисија радили на обезбеђењима објеката као што сада раде али у мањем обиму.
Такође неопходно је основати СУДСКУ ПОЛИЦИЈУ уместо садашње затворске и судске страже. Пример Босна и Херцеговина, Хрватска и других земаља у региону и свету, који поред транспорта затвореника раде по предметима суда, којима данас судови у Србији гуше МУП Србије. Предмете по прекршајима судова за прекршаје у целости пребацити у надлежност Комуналној Полицији који осим што малтретирају људе по пијацама, могли би да уручују решења, пресуде, позиве из домена свих прекршаја за плату коју примају да бар одраде како треба. Такође садашњи закон о полицији мора да се промени, јер овим законом полицајцима који и данас желели да раде руке су везане. Новим законом о полицији припадницима полиције дати одрешене руке, када је у питању репресивно деловање према лицима из криминалног света, за педофиле, наркодилере, убице ту милости нема -НО МЕРЦY. Уз све то припадницима полиције потребно је дати овлашћења приликом употребе ватреног оружја, по угледу на америчке полицајце тј. процедуре употребе ватреног оружја преписати из америчког закона.
Припадници МУП-а Србије морају се дефинитивно растеретити застарелих и превазиђених метода рада, да би се 100% могли посветити борби против криминала, организованог криминала, наркотика, тероризма, трафикинга-трговине људима, педофилије,и сваког облика насиља. Садашње раднике Сектора Унутрашње Контроле МУП-а Србији отпустити без образложења и размишљања, јер тамо у том СУК-у седе људи који никада нису видели криминалца, акције хапшења обичних и високо ризичних, поступање полицајца на терену у разноразним ситуацијама. Тамо морају да седе људи који су буквално прошли сито и решето, да би могли судити другима, морамо проћи све оно што ти људи пролазе, а не да нас доводе по политчкој линији. Да би се смањио утицај и рад бивших припадника служби безедности за лица из криминалног света, а који су или прерано пензионисани, или сами напустили службу, истима понудити послове обезбеђења наших амбасада или конзулата, компанија итд у кризним земљама трећег света где Србија има свој интерес.
Тек када се обави реформа налик овој коју сам управо написао, свако до нас са пуним правом може прозивати припаднике ПОЛИЦИЈЕ зашто не раде свој посао. ПС ако нешто у међувремену ова власт од овога што сам написао, препише и оснује знајте од кога су преписали, јер ови „садашњи стручњаци за безбедност“ који руководп МУП-ом Србије са силним академијама, докторатима итд, осим фотеље и плате о другим стварима и нечем што иде у корист самој држави и народу не размишљају, можда би они мученици и размишљали, али немају шта да употребе да би размислили а камоли нешто урадили на боље у интересу свих нас.
Аутор:
Владимир Савић заменик председника Покрета за безбедну Србију,
бивши полицајац, прималац многобројних награда, ПУ за град Београд који је сам пре годину дана дао отказ, због све учесталијег каљања угледа службе, како од стране полицајаца тако и од стране самог врха мупа РС.
