Председник Србије најавио је нешто што мене као грађанина дубоко забрињава. Од 1. Марта у Србији ће моћи да ради свако ко буде желео а долази из Албаније. Каква то љубав процвета напрасно између Срба и Албанаца и између Србије и Албаније.
Председник каже : „Од 1.марта, било ко из Валоне, Тиране, Скадра или Шкодаре , како Албанци кажу, свеједно, хоћете да радите у Београду, Имате право да радите и имате радну дозволу. Не морате да чекате посебне папире из Београда. Имате индетификациони број преко мобилног телефона и немате никакав проблем са тим.“
Како он даље рече: „То је, мислим највећа тековина ко је неко после стварања ЕУ у неком скупу земаља на европском континенту успео да направи.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Тито је својевремено желео да направи балканску федерацију у коју би ушла Југославија, Бугарска и Албанија.То му није прошло али је на силу држао СФРЈ. Распала се у крвавом рату. Краљ Александар је хтео да обједини Словене и створи јединствену државу али сви знамо како се то завршило. Можда је и овај отворени Балкан и ово отворено тржиште са слободним кретањем људи нешто слично. Бржи промет робе и добара је добра ствар али овако слободно и јединствено тржиште рада је дискутабилно. Утопија која ће имати лош крај.
Европа има гомиле проблема због отварања граница и стварања могућности доласка великог броја мигранта који не долазе само да зараде него са собом доносе све оно што културолошки и верски није уврежено у земљи домаћину. Када се на једној територији створи велика група културолошки и верски сличних, или истих, нествара се потреба за асимилацијом, односно да свој начин живота прилагоде домаћину, него почињу да слободније шире своју веру и културу. Осим што је шире своје обичаје они полако почињу и да намећу своја традиционална правила понашања.
Савремене државе не препознају ништа лоше у стварању различитости али насупрот томе друга страна најчешће се не препознаје потребу за прилагођавањем.
Плашим се да правимо велику грешку.
Сутра када пусте корене, када се запосле, када почну да доводе породице и да рађају децу, плашим се да ће дочи до демографских промена које ће трајно и негативно утицати на оно што ми зовемо нашиом државом, народом и нашом традицијом.
Заборављамо да су нам менталитети различити. Заборављамо да су нам културе различите. Заборављамо да су нам осећаји за вредности другачије и заборављамо да смо увек били на различитим странама.
Нису државе настале тек тако. Свака држава има своју економију и своје законодавство. Имамо своје традиције и своје културе. Србија је мултикултурална и са миксованим традицијама, али од других народа, других култура и традиција деле нас границе. Не само Србију него и све друге државе. Те границе чува војска. Није то безвезе. То има своје зашто. Границе се отварају тамо где су разлике мале или их нема. Отворена сарадња се успоставља са осведоченим пријатељима а не са онима који до сада нису показали ни мало пријатељства.
Треба да радимо на својој економији. Да дижемо привреду. Да подижемо плате како би се смањио одлив становништва а не да доводимо радну снагу како би стварали конкуренцију за ово мало радних места које имамо.
Довођењем радне снаге из иностранства полако се мења структура једне земље. Нас је сва мање и мање и боље би било да радимо на подизању наталитета него на миграторном попуњавању слабије плаћених радних места.
Морталитет нам је већи од наталитета. Број живо рођених беба у Јануару `24. у односу на Јануар предходне године је мањи за 1,7% а морталитет већи за 9,5%.
Исељавање је узело маха а као одговор ми увозиме радну снагу.
Довођењем јефтине радне снаге ми не правимо конкуренцију на високом нивоу већ је правимо доле, ниско, међу радницима. Међу најсиромашнијима. Ми доводимо штрајк брекере који се неће бунити него ће радити. Гушимо нашег радника и одузимамо му могућност да се бори за своја права.Ућуткујемо га. Увозимо оне који неће на почетку тражити ништа. Само неку цркавицу да живе и издржавају своје али када их једног дана буде било довољно, превише, онда ћемо тек схватити зашто то није било добро и где смо погрешили.
Данас право на рад а сутра држављанство.
Горан Пекарски
