Творац Викиликса се последњим правним средствима бори да не буде изручен Сједињеним Државама, где се суочава са могућих 175 година затвора
Џулијан Асанж је „опасно близу“ изручењу из Велике Британије у Сједињене Државе, након што је изгубио последњу жалбу, извештава Гардијен. Тако мисле чланови његове породице и посматрачи четири године дугог правног процеса у којем Британија настоји да га преда Сједињеним Америчким Државама, а Асанж да то судски спречи.
Почетком јуна ове (2023.) године, наиме, судија високог суда Велике Британије одбио је свих осам основа по којима су Асанжови адвокати оспорили одлуку о изручењу коју је прошле (2022.) године донела министарка унутрашњих послова Велике Британије, Прити Пател. Асанжова супруга, Стела Асанж, каже да ће Џулијан искористити и последње право на жалбу.
Случај ће још једном, овог пута јавно, саслушати и о њему одлучити двоје судија, чиме ће сва правна средства у Уједињеном Краљевству бити искоришћена. Након тога, преостао му је још само Европски суд за људска права у Стразбуру, чије одлуке судови Велике Британије ни пре Брегзита нису били у обавези да поштују.
„Остајемо оптимисти да ће правда победити и да Џулијан неће бити изручен Сједињеним Државама, где се суочава са оптужбама које могу да резултирају тиме да остатак живота проведе у строгом затвору због објављивања истинитих информација које су разоткриле ратне злочине владе САД,“ рекла је Стела Асанж поводом последње одлуке.
Мали утицај Аустралије на САД
Аустралија, чији је Асанж грађанин, у последње време показује значајније интересовања за његов случај, с чим вероватно има везе и то што је прошле године премијер Аустралије постао Ентони Албанезе, лабуриста који је раније, па и у кампањи након које је дошао на власт, критиковао прогон Асанжа. Приликом недавне посете Великој Британији, Албанезе је рекао да је тог процеса о изручењу „било доста“ и да је забринут за Асанжово ментално здравље.
Америчком јавном тужиоцу Мерику Гарланду писало је 48 посланика и сенатора аустралијског парламента (укључујући и 13 владајућих лабуриста). Непосредно пред недавну посету председника САД, Џоа Бајдена Аустралији, група посланика (свих странака) аустралијског парламента посетила је амбасадорку Сједињених Држава да разговара о Асанжовом случају. Амбасадорка је дипломатски одговорила да „Бајден подржава независност тужилаштва“. Односно, недипломатским језиком речено, САД неће одустати.
Приликом исте посете председника САД Аустралији, тамо је отпутовала и неуморна Стела Асанж, чија деца су сада већ довољно стара да почну да разумевају шта им је снашло оца. Настојала је да изврши притисак на аустралијске власти да предузму одлучније кораке и покушају да учине нешто конкретно за њеног супруга изјавивши, између осталог:
„Аустралија је најважнија савезница Сједињених Држава. Џулијанов живот је у рукама владе Аустралије“.
Шанса за успех овог помало очајничког дискурса борбе за Асанжову слободу била је пропорционална реалном утицају Аустралије на САД. А он је мали.
ЕЛСБЕРГ: АСАНЖ МОЖЕ ДА СЕ ОСЛОНИ НА МЕНЕ
Недавно преминули „деда свих узбуњивача“ (Гардијан), Данијел Есберг, чија су документа и сазнања, позната као Пентагонски папири, 1971. године обелоданила размере учешћа САД у Вијетнамском рату, није због својих открића завршио у затвору. Иако је називан „најопаснијим човеком у Америци“, Врховни суд САД је одбацио оптужбе администрације тадашњег председника Ричарда Никсона против њега.
Штавише, Елсберг је позивао владу на одговорност годинама после цурења докумената из Пентагона.
Бивши уредник Гардијана, Алан Расбриџер, за ББЦ каже да да су се најпознатији узбуњивачи модерног доба, Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, формирали по Елсберговом „калупу“.
У децембру 2022, Елсберг је за ББЦ рекао да је он тајна „резерва“ за случај цурења докумената познат као Викиликс.
Елсберг је рекао да осећа да Асанж „може да се ослони на мене да пронађем неки начин да то [информације] објавим“. (П.Г.)
Сарадница Викиликса већ осуђена на 35 година
Тако смо дошли и до тога да Џенифер Робинсон, аустралијска адвокатица за људска права из Асанжовог правног тима, говори о могућности постизања судског споразума са тужилаштвом САД, који би могао да узме време које је Асанж до сада провео у притвору у обзир. То је први пут да било ко из групе особа које се боре против изручења, говори о поразу као о реалној могућности.
Ребека Винсент, директорка за кампање Репортера без граница, који су читавим током сада већ 13 година (!) драме око Асанжовог изручења остали чврсто на његовој страни, изјавила је да је „апсурдно да један једини судија може да изда одлуку на три странице која може да смести Џулијана Асанжа у затвор до краја живота и изврши непролазан утицај на новинарство у читавом свету“.
Да подсетимо, Џулијан Асанж се у Сједињеним Државама суочава са 18 оптужби због објављивања тајних докумената. Већина материјала је резултат сарадње Викиликса са Челси Менинг, бившом аналитичарком војске САД. Челси Менинг је, да подсетимо и на то, добила 35 година затвора. Пуштена на слободу након што је председник Обама преиначио њену казну.
Ако буде осуђен, Џулијан Асанж се суочава са 175 година затвора.
Džulijan Asanž (snimak ekrana, Jutjub BBC)
Бранко Чечен Цензоловка
