Србија добија установе за развој односа са Русијом! Ово је обелоданио Ненад Поповић, лидер Српске народне партије, рекавши да је од премијера Александра Вучића добио чврсте гаранције да ће Србија добити институтције за развој односа са Русијом.
То је само још један потез којим се утицај Кремља и Владимира Путина опасно учвршћује у региону, на шта у Бриселу нерадо гледају. Путин је, наиме, у озбиљној „офанзиви” на Балкан.
Јер не само да српска влада формира посебне институције за односе са Кремљом, већ је све јасније да се и Милорад Додик, председник Републике Српске, готово отворено ослања на Путинову подршку, што се види и по томе што путује у Москву свега неколико дана пре одржавања спорног референдума. Истовремено, подсетимо, Србија очекује наредног месеца посету премијера Русије Дмитрија Медведева, док ће Томислав Николић, председник Србије, у Русији боравити од 12. до 14. октобра, али није планиран сусрет са Путином.
– Формирање тих институција у најбољем интересу је, пре свега, Србије. Следећег месеца нас очекују важни догађаји за развој српско-руских односа. Од састанка мешовитог комитета влада Србије и Русије, преко отварања почасног конзулата Србије у Санкт Петербургу, до важне посете премијера Медведева Србији у другој половини октобра – казао је Ненад Поповић, изразивши наду да ће српска влада већ до тада формирати институције за сарадњу са Русијом, како би онда могла на најбољи могући начин да искористи све позитивне ефекте и потенцијале међудржавне сарадње двеју држава.
Међтуим, Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да би нам овакав потез направио шумове не релацији са ЕУ.
– Уколико би се то остварило, ЕУ би онда могла да има „слојевит” поглед на то. Уколико је реч о појачаној економској сарадњи са фирмама које нису под санкцијама ЕУ, онда то није спорно. И сада то имамо. Тако јачате и своју економску моћ, свој буџет и то је похвално. Ако се то прелива на шире политичко изражавање, то може бити нотирано као могуће проблематично за ЕУ. И то не на прву лопту и у првом моменту. Али различити политички актери у Бриселу и другим државама могли би да кажу да се Србија окреће више ка Русији – објашњава Игрутиновић и наглашава:
– Формирање институција политички би могло да донесе више штете него користи.
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, у питању је пре свега „страх у Бриселу” од даљег слабљења утицаја.
– Свесни су да је и унутар ЕУ све јачи евроскептицизам и да је Унија све мање атрактивна, због чега можда мало и нервозно реагују. Свесни су да је Србија са премијером Вучићем изградила можда и најбоље односе са Русијом у претходних 20 и више година и да смо добили геополитичку алтернативу и због тога им то представља проблем. Значи, не смета им сама Русија, него наши добри односи са Москвом – сматра Анђелковић.
Некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић све те активности види у смислу да су међусобни односи Србије са ЕУ, односно Русијом осетљива тема за обе стране.
– И Русија наше приближавање ЕУ, НАТО и САД гледа са извесним подозрењем, па је тако и Запад веома осетљив када дође до напретка у нашим односима са Русијом. Што се нас тиче, ми морамо да истерамо неке ствари на чистац и поставимо јасно и гласно питање можемо ли у ЕУ са Косовом или морамо без њега – каже Јовановић и наставља:
– Бојим се да нећемо моћи да уђемо у ЕУ ако не ускладимо нашу политику с њиховом, а Брисел жели преко нашег учлањења отерати Русију с Балкана. Ми имамо илузију да можемо и једно и друго, и идемо кроз маглу.
Ако хоћете у ЕУ, раскините с Русијом!
Данијел Сервер, познати амерички аналитичар и познавалац спољне политике САД, тврди да ће Србија уколико жели да настави пут ка Европи морати да смањи своје односе са Москвом. – Постало је веома тешко седети на две столице само због тога што је Русија обновила агресивну политику, нарочито у свом региону. Понашање Москве у Украјини је неприхватљиво и изазвало је снажну, али и мирну реакцију НАТО-а. Тај потез Русије допринео је да се неке државе из страха приближе Алијанси, што је потпуно супротно од онога што Путин жели. Србија мора да схвати да ни сада, нити у будућности не постоји шанса за чланство у ЕУ без прихватања независности и суверенитета Косова, које је дефакто признато у Бриселском споразуму. Државе ЕУ су признале Косово и неће дозволити Србији да постане чланица без решавања тог питања. Запамтите да то није само питање за председнике и премијере већ и за парламенте њихових држава. Свако у Београду то зна. Тренутна власт не жели да плати цену, те неки воле да мисле како ће се процес учлањења у ЕУ завршити боље по Србију од горенаведеног сценарија. Греше. На крају процеса Београд ће бити под огромним притиском да отклони све препреке за учлањење – рекао је Сервер.
Логично је да ускладимо политику са ЕУ
„Немачки званичник Михаел Рот казао је да Берлин подржава Србију само у случају да одлучно тежи ка чланству у ЕУ, а не ка Русији, као и да се такав став не треба сматрати увредом, већ логичним процесом усклађивања спољне политике Београда са политиком Брисела“, рекао је бивши дипломата Иво Висковић. Подсетимо, премијер Србије Александар Вучић рекао је током посете Паризу да Балкан поново постаје значајан регион за целу Европу, а ЕУ више није само сан, већ рационални циљ.
Притисци на Србију због гаса
Занимљиво је да Американци више не крију да ће учинити све како би смањили испоруку гаса из Русије у регион Западног Балкана и учинили доступним коришћење овог енергента из САД. Заменица помоћника државног секретара САД задужена за енергетику Мери Ворлик недавно је јасно нагласила да приоритет Србије треба да буде повезивање са бугарским гасоводом.
– Треба да се размотри и коришћење течног природног гаса који стиже из Америке и Аустралије – навела је Ворликова.
Ово није први такав „предлог” званичника САД Србији. Пре годину дана из Америке је стигла понуда да се њихов гас преко новог терминала допреми до острва Крк, а одатле до Србије. Потом је сенатор Кристофер Марфи „понудио” да се Балкану допреми тај енергент у замену за руски, да би пре неколико месеци стигао још један предлог – да се исти овај гас достави танкерима, и то у португалску луку, на око 100 километара од Лисабона, а затим да се даље дистрибуира.
