Podaci kako hrvatskih, tako i srpskih ekonomista, takođe govore da je za samo godinu dana, od 2016. do kraja 2017. godine, suficit u robnoj razmeni na srpskoj strani uvećan za više od 13 miliona evra.
Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini iznosila je 903,8 miliona evra i beleži povećanje od 4,8 odsto u odnosu na 2015. godinu, a trend rasta primetan je iz godine u godinu.
Podsetimo, izvoz u Hrvatsku iznosio je pre dve godine 467,3 miliona evra, što je za 17 odsto više u odnosu na 2015. a uvoz iz Hrvatske se 2016. smanjio za 6,1 odsto u odnosu na 2015. i iznosio je 436,5 miliona evra.
Cifre pokazuju da je ostvaren suficit u robnoj razmeni bio 30,8 miliona evra.
Ključ kvaliteta života građana u regionu je, po oceni ekonomista, u jačem privrednom regionalnom povezivanju, ali se ključ, napominju, uvek nalazi u rukama politike.
Razlike u poslovnoj i političkoj klimi takođe se mere brojkama, koje kažu da u Srbiji godinama posluje više od 200 hrvatskih firmi, dok je srpskih preduzeća u Hrvatskoj svega – desetak.
Kolika je snaga uticaja hrvatskih preduzeća u Srbiji pokazuje i slučaj Agrokorovih kompanija koje u našoj zemlji zapošljavaju oko 10.000 radnika, a indirektno, stotine dobavljača su uključeni u poslovanje sa ovim koncernom.
Ankete među privrednicima u Srbiji kažu da je jedan od osnovnih razloga zašto srpske firme manje ulažu u Hrvatsku „zategnuti politički odnosi“ dve zemlje, te pretpostavka da neće biti jednako tretirani kao investitori iz drugih zemalja.
Brojne necarinske barijere, koje su proteklih godina primenjivane ka Srbiji, dodatno su poljuljale poverenje potencijalnih investitora iz Srbije, kao i česti slučajevi diskriminacije srpskih poduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi.
Stručnjaci napominju da, kako bi se dalje razviljali ekonomsko-trgovinski odnosi dve zemlje, neophodna je aktivnija bilateralna saradnja u rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, uklanjanje necarinskih barijera, usklađivanje međudržavnih propisa, te zajednički rad na regionalnim inicijativama i istup na treća tržišta.
Takođe, na polju ekonomske regionalne saradnje, ocenjuje se da je neophodno zajedno intenzivirati aktivnosti u Savetima za regionalnu saradnju, zatim pokrenuti više projekata u Dunavskoj i Savskoj komisiji…
Nedavno započet projekat Srbije sa Mađarskom, na izgradnji srpskog kulturno-turističkog centra u Mađarskoj i mađarskog u Srbiji, jedan je od primera međudržavnog, kulturnog i ekonomskog povezivanja dve zemlje i model po kojem, prema oceni stručnjaka, je moguce jačati veze dve zemlje.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da, s obzirom da je Hrvatska članica Europske unije, a Srbija CEFTA, to donosi brojne prednosti za zajedničku saradnju dve države.
Srpske firme na tržište Hrvatske najviše izvoze sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojane metalurgije, farmaceutske proizvode, delove za auto industriju…
Privrednu saradnju, smatraju, moguće je povećati najviše u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metalopreradivačke industrije ali i turizma.
U tom smislu, preporučuju da se aktivnosti usmere na ofanzivniji marketing srpske privrede, povećanje naših proizvoda i usluga na hrvatskom tržištu.
Zajednička ocena ekonomskih stručnjaka je da bi trenutna trgovinska „prednost“ u razmeni sa Hrvatskom mogla biti zamajac da takve rezultate postignemo i sa drugim državama regiona, Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom ili Slovenijom…
